Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 бр. 114/15 од 19.02.2016. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а првостепена пресуда, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Б.Т., адв. Д.О., због повреде закона, с`предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Т., адв. Д.О., Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Т., адв. Д.О., је неоснован.

Као разлог подношења захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног истиче повреду закона, без конкретног означавања о којој повреди закона се ради, док из образложења захтева произилази да указује на повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, а наиме да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити.

С`тим у вези у захтеву браниоца окривљеног се истиче да је суд у конкретном случају погрешно применио бланкетну норму Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима (у даљем тексту ЗООБС-а) и то члан 30. став 1. наведеног закона, који се односи на пешаке који се налазе на коловозу ван обележеног пешачког прелаза а не одредбу члана 110. став 1. ЗООБС-а која се односи на обавезу возача према пешацима када је саобраћај на обележеном пешачком прелазу, који је регулисан светлосним саобраћајним знаковима – семафором.

Истакнуте наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује неоснованим, а из следећих разлога:

Из списа предмета – изреке провстепене пресуде се утврђује да је окривљени Б.Т. критичног дана, као учесник у саобраћају на путевима поступио противно саобраћајном пропису из члана 30. став 1. Закона о основама безбедонсти саобраћаја на путевима и тиме угрозио јавни саобраћај и довео у опасност живот људи ... на тај начин што се возилом марке „...“ ... кретао ... ка Црвеном Крсту, а да није обратио пажњу на пешака који се налазио на коловозу, па је десним ретровизором свог возила ударио и на коловоз оборио пешака – оштећену Д.Л., која је прелазила улицу, долазећи возилу са десне стране, која је том приликом задобила тешку телесну повреду ...“.

Одредбом члана 30. став 1. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, „Службени лист СРЈ“; бр. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96 и 3/2002 и „Службени гласник РС“, бр. 101/2005) прописано је да је возач дужан да обрати пажњу на пешаке који се налазе на коловозу или ступају на коловоз.

Како, дакле, из изреке првостепене пресуде јасно произилази да је окривљени Б.Т. критичном приликом поступао супротно обавези из члана 30. став 1. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, јер није као учесник у саобраћају на путевима – возач путничког моторног возила обратио пажњу на пешака – оштећену која се налазила на коловозу (ван обележеног пешачког прелаза) и исту оборио, то су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног о повреди бланкетне норме из члана 30. став 1. ЗООБС-а а самим тим и повреди закона из члана 439. тачка 2) ЗКП оцењени као неосновани.

То што је у разлозима пресуде наведено да је оштећена прелазила коловоз на пешачком прелазу који је регулисан светлосним саобраћајним знаком, може представљати противречност изреке и разлога пресуде, тј. битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, због које на основу члана 485. став 4. ЗКП, окривљеном преко браниоца, није дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбијен је као неоснован.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                             Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                            Невенка Важић, с.р.