čime bi izvršili krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 1K 651/13 od 07.02.2014. godine okrivljeni G.P. i Z.P. oglašeni su krivim da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje im je izrečena uslovna osuda tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ako okr. G.P. za vreme od jedne godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okr. Z.P. za vreme od četiri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Okrivljeni G. i Z. P. obavezani su da sudu na ime sudskog paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Istom presudom G. i Z. P. obavezani su da naknade troškove krivičnog postupka sudu kao i oštećenoj S.I. a o visini istih odlučiće se posebnim rešenjem.

Oštećena S.I. upućena je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva prema okrivljenima G. i Z. P. a shodno članu 258. ZKP.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 122/14 od 08.04.2014. godine povodom žalbi branilaca okrivljenih i to Z.P., adv. D.B. i okr.G.P., adv. Z.I., a po službenoj dužnosti preinačena je presuda Osnovnog suda u Paraćinu 1K 651/13 od 07.02.2014. godine tako što presuda Osnovnog suda u Paraćinu 3K 619/10 od 23.02.2011. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2819/11 od 29.07.2011. godine ostaje na snazi dok su žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, podneli su:

- branilac okrivljenog G.P., adv. Z.I. zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev u smislu navoda zahteva.

- branilac okrivljenog Z.P. adv. D.B. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 2. ZKP (a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se odnosi na povredu zakona iz člana 438.stav 1. tačka 1. ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati Osnovnom sudu u Paraćinu na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavljen javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obaveštavao javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su osnovani.

Osnovano se u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih G.P. i Z.P., ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizilazi da su rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Paraćinu Up 323/06-I od 23.07.2007. godine okrivljeni G.P. i Z.P. oglašeni odgovornim da su učinili prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru za koji su kažnjeni kaznom zatvora u trajanju od po 10 dana, i obavezani da plate troškove krivičnog postupka u iznosu od po 1.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja.

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 1K 651/13 od 07.02.2014. godine okrivljeni G.P. i Z.P. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje su im izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora od po šest meseci i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ako okrivljeni G.P. u roku od jedne godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okrivljeni Z.P. za vreme od četiri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Prema stanju u spisima predmeta, događaj opisan u rešenju Opštinskog organa za prekršaje u Paraćinu, kao i u prvostepenoj presudi Osnovnog suda u Paraćinu 1K 651/13 od 07.02.2014. godine, dogodio se istog dana 01.02.2006. godine, oko 20,00 časova (19,40 časova) u istom mestu – P., u ulici ..., pri čemu se događaj odnosi na iste radnje okrivljenih i prema istoj oštećenoj S.I., a koje su opisane u izreci kako prvostepene presude, tako i u izreci rešenja Opštinskog organa za prekršaje.

Dakle, u prekršajnom postupku okrivljeni su oglašeni odgovornim, a u krivičnom postupku krivim, na osnovu bitno istih činjenica, odnosno činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajnog rešenja kojim su okrivljeni pravnosnažno oglašeni odgovornim, u suštini su bitno iste u odnosu na činjenice za koje su okrivljeni oglašeni krivim u krivičnom postupku, nakon što je prekršajna osuda postala pravnosnažna.

Prema tome, činjenični opis prekršaja se odnosi na iste okrivljene, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu istovetnim radnjama okrivljenih, pri čemu su sve napred navedene činjenice i sama činjenica u vezi nanetih povreda oštećenoj S.I. koje predstavljaju posledicu radnje izvršenja krivičnog dela, bile poznate kako u trenutku kada se događaj odigrao tako i u trenutku pokretanja prekršajnog postupka, pa u tom smislu bez uticaja je što posledice nisu obuhvaćene u činjeničnom opisu radnje prekršaja, s obzirom da nanošenje telesnih povreda nije bitan elemenat prekršaja.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju pobijanim presudama učinjena je povreda krivičnog zakona član 4. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 45/13), a što se osnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je za to delo postupak protiv njega pravnosnažno obustavljen ili optužba pravnosnažno odbijena.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koja u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenih u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

I odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske i konvencijske odredbe, te činjenicu da radnje okrivljenih G.P. i Z.P. a opisane u rešenju o prekršaju i radnje zbog kojih je pobijanim presudama oglašen krivim predstavljaju činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju očigledno radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Stoga je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih i preinačio pobijane presude tako što je prema okrivljenima G.P. i Z.P. na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP odbio optužbu da su izvršili krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...45/13), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.