чиме би извршили кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика.

Трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину 1К 651/13 од 07.02.2014. године окривљени Г.П. и З.П. оглашени су кривим да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика за које им је изречена условна осуда тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да се исте неће извршити ако окр. Г.П. за време од једне године рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а окр. З.П. за време од четири године рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. Окривљени Г. и З. П. обавезани су да суду на име судског паушала плате износ од по 5.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде.

Истом пресудом Г. и З. П. обавезани су да накнаде трошкове кривичног поступка суду као и оштећеној С.И. а о висини истих одлучиће се посебним решењем.

Оштећена С.И. упућена је на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева према окривљенима Г. и З. П. а сходно члану 258. ЗКП.

Пресудом Вишег суда у Јагодини Кж1 122/14 од 08.04.2014. године поводом жалби бранилаца окривљених и то З.П., адв. Д.Б. и окр.Г.П., адв. З.И., а по службеној дужности преиначена је пресуда Основног суда у Параћину 1К 651/13 од 07.02.2014. године тако што пресуда Основног суда у Параћину 3К 619/10 од 23.02.2011. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 2819/11 од 29.07.2011. године остаје на снази док су жалбе бранилаца окривљених одбијене као неосноване.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости, поднели су:

- бранилац окривљеног Г.П., адв. З.И. због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев у смислу навода захтева.

- бранилац окривљеног З.П. адв. Д.Б. због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. у вези става 2. ЗКП (а из образложења захтева произилази да се односи на повреду закона из члана 438.став 1. тачка 1. ЗКП), са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и укине побијане пресуде и предмет врати Основном суду у Параћину на поновни поступак и одлучивање.

Након што је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених у смислу одредбе члана 488. став 1. ЗКП достављен јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП, није обавештавао јавног тужиоца и браниоце окривљених, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је по оцени навода у захтевима нашао:

Захтеви за заштиту законитости су основани.

Основано се у захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљених Г.П. и З.П., указује да је доношењем побијаних пресуда повређен закон из члана 438. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку.

Из списа предмета произилази да су решењем Општинског органа за прекршаје у Параћину Уп 323/06-I од 23.07.2007. године окривљени Г.П. и З.П. оглашени одговорним да су учинили прекршај из члана 6. став 3. Закона о јавном реду и миру за који су кажњени казном затвора у трајању од по 10 дана, и обавезани да плате трошкове кривичног поступка у износу од по 1.000,00 динара у року од 15 дана по правноснажности решења.

Пресудом Основног суда у Параћину 1К 651/13 од 07.02.2014. године окривљени Г.П. и З.П. оглашени су кривим због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика за које су им изречене условне осуде, тако што су им утврђене казне затвора од по шест месеци и истовремено одређено да се исте неће извршити ако окривљени Г.П. у року од једне године рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, а окривљени З.П. за време од четири године рачунајући од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

Према стању у списима предмета, догађај описан у решењу Општинског органа за прекршаје у Параћину, као и у првостепеној пресуди Основног суда у Параћину 1К 651/13 од 07.02.2014. године, догодио се истог дана 01.02.2006. године, око 20,00 часова (19,40 часова) у истом месту – П., у улици ..., при чему се догађај односи на исте радње окривљених и према истој оштећеној С.И., а које су описане у изреци како првостепене пресуде, тако и у изреци решења Општинског органа за прекршаје.

Дакле, у прекршајном поступку окривљени су оглашени одговорним, а у кривичном поступку кривим, на основу битно истих чињеница, односно чињенице које су обухваћене изреком прекршајног решења којим су окривљени правноснажно оглашени одговорним, у суштини су битно исте у односу на чињенице за које су окривљени оглашени кривим у кривичном поступку, након што је прекршајна осуда постала правноснажна.

Према томе, чињенични опис прекршаја се односи на исте окривљене, на исти животни догађај који се десио у исто време, на истом месту истоветним радњама окривљених, при чему су све напред наведене чињенице и сама чињеница у вези нанетих повреда оштећеној С.И. које представљају последицу радње извршења кривичног дела, биле познате како у тренутку када се догађај одиграо тако и у тренутку покретања прекршајног поступка, па у том смислу без утицаја је што последице нису обухваћене у чињеничном опису радње прекршаја, с обзиром да наношење телесних повреда није битан елеменат прекршаја.

Стога, по налажењу Врховног касационог суда у конкретном случају побијаним пресудама учињена је повреда кривичног закона члан 4. став 1. ЗКП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 45/13), а што се основано истиче у захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљених.

Одредбом члана 4. став 1. ЗКП прописано је да нико не може да буде гоњен и кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, или је за то дело поступак против њега правноснажно обустављен или оптужба правноснажно одбијена.

Правна сигурност у казненом праву, гарантована је и Уставом Републике Србије, која у члану 34. став 4. прописује да нико не може бити гоњен ни кажњен за кривично дело за које је правноснажном пресудом ослобођен или осуђен, или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен, нити судска одлука може бити измењена на штету окривљених у поступку по ванредном правном леку, а истим забранама подлеже и вођење поступка за друго кажњиво дело.

И одредбом члана 4. Протокола 7 уз Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода прописано је да се никоме не може поново судити, нити се може поново казнити у кривичном поступку у надлежности исте државе, за дело због ког је већ био правноснажно ослобођен или осуђен.

Имајући у виду цитиране законске и конвенцијске одредбе, те чињеницу да радње окривљених Г.П. и З.П. а описане у решењу о прекршају и радње због којих је побијаним пресудама оглашен кривим представљају чињенично један исти догађај, то је Врховни касациони суд нашао да се у конкретном случају очигледно ради о правноснажно пресуђеној ствари.

Стога је усвојио захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених и преиначио побијане пресуде тако што је према окривљенима Г.П. и З.П. на основу члана 422. тачка 2. ЗКП одбио оптужбу да су извршили кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ.

Са изнетих разлога, а на основу члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП („Службени гласник РС“ број 72/11...45/13), Врховни касациони суд је одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                             Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                       Невенка Важић,с.р.