Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3812/13 od 06.11.2014. godine delimičnim usvajanjem žalbe okriviljenog T.A. preinačena je presuda Višeg suda u Pančevu K 398/10 od 29.04.2013. godine, tako što je T.A. oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno je određeno da se ovakva utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i istovremeno je određeno da će se u slučaju opoziva uslovne osude u utvrđenu kaznu zatvora okrivljenom uračunati vreme koje je proveo u pritvoru od 01.12.2006. godine do 04.12.2006. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog T.A., žalba Višeg javnog tužioca u Pančevu i žalbe branilaca okrivljenih Z.I., Z.V., D.Ž., D.K., R.M. i T.B., odbijene kao neosnovane i presuda Višeg suda u Pančevu K 398/10 od 29.04.2013. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Z.V., advokat B.B., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog D.Ž., advokat N.V., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi člana 439. tačka 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će ovog okrivljenog osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog D.K., advokat G.A., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, u vezi člana 439. tačka 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Nakon što je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.V., D.Ž. i D.K., u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.V., D.Ž. i D.K. su neosnovani.

Branilac okrivljenog Z.V., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je označenim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP navodima da se presude zasnivaju na zapisniku o saslušanju tada osumnjičenog T.B. Ku 461/06 od 01.12.2006. godine, na kom dokazu se presude ne mogu zasnivati, ukazivanjem da službenu radnju saslušavanja tada osumnjičenog T.B. u prostorijama Službe za suzbijanje organizovanog kriminala u Beogradu, nije mogao da preduzme D.P., komandir PS Vršac, budući da isti nije zaposlen u UKP – Služba za suzbijanje kriminala, niti je isti imao ovlašćenje od načelnika te Službe da preduzme predmetnu radnju, stajući na stanovište da se upravo zbog toga ovaj zapisnik o saslušanju tada osumnjičenog T.B. morao izdvojiti iz spisa, shodno odredbi člana 178. i odredbi člana 337. stav 3. tada važećeg ZKP.

Osim toga, branioci okrivljenih D.Ž.i D.K. u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti takođe ukazuju da su navedene presude u delu u kome su ovi okrivljeni oglašeni krivim zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 367. stav 1. KZ, u vezi člana 61. KZ, donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, ukazivanjem da se na izveštaju opunomoćenika za rumunsku granicu za sektor br. 2 DETA br. 61 od 13.11.2006. godine, presude ne mogu zasnivati isticanjem i to:

- branilac okrivljenog D.Ž. navodima da nije vršena provera tačnosti evidencionih podataka navedenog izveštaja koje su rumunski carinici ponaosob unosili u njihov informacioni sistem danima kada su radili i kada su kamioni ušli na teritoriju Rumunije, ukazivanjem da iz predmetnog izveštaja proizlazi da su tri kamiona bez tereta ušla na teritoriju Rumunije, da jedan kamion nije ni ušao na teritoriju Rumunije, da jedan kamion registarskih oznaka ... nije obuhvaćen DETA izveštajem rumunske carine, iako je obuhvaćen optužnicom u odnosu na okrivljenog D.Ž., a da jedna JC isprava, odnosno kamion na koji se ta isprava odnosi registarskih oznaka ... nije obuhvaćen označenim izveštajem;

- branilac okrivljenog D.K. navodima da iz predmetnog izveštaja proizlazi da tri teretna vozila nisu uopšte napustila teritoriju naše zemlje, da su tri teretna vozila napustila teritoriju naše zemlje bez tereta, a da je okrivljeni D.K. za samo jedno od tih vozila overio JC ispravu i to za kamion registarskih oznaka ..., koji je napustio našu zemlju bez tereta, kako je to navedeno u predmetnom izveštaju, dok preostala četiri teretna vozila – kamiona i JC isprave vezane za iste, nisu obuhvaćena označenim izveštajem opunomoćenika za rumunsku granicu od 13.11.2006. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud je, u smislu odredbe člana 604. stav 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) ispitao shodno odredbama ZKP (''Službeni list SRJ'' 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10) koji je važio u vreme pribavljanja dokaza navedenih u zahtevu, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.V., D.Ž. i D.K. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) koji je važio u vreme donošenja pravnosnažnih presuda.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Z.V. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 10, poslednji pasus obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Osim toga, navode sadržane u zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih D.Ž. i D.K. neosnovano su isticali i u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome je na strani 11, pasus treći obrazloženja presude, dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Branilac okrivljenog Z.V. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, kako iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojim se ukazuje da se u radnjama okrivljenog Z.V. ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, proizlazi da isti podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje povrede je, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, preko branioca. Nadalje, iz obrazloženja zahteva i navoda da su nižestepeni sudovi zaključak o postojanju krivičnog dela u pitanju i krivice okrivljenog Z.V., zasnovali na odbrani okrivljenog T.B. datoj u pretkrivičnom postupku i pred istražnim sudijom, u kojoj je teretio okrivljenog Z.V. da je izvršio predmetno krivično delo, a koju odbranu je ovaj okrivljeni u daljem toku krivičnog postupka opovrgao. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizlazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.V. osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju produženog krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. KZ, u vezi člana 61. i 35. KZ, za koje je oglašen krivim, što bi bila povreda iz člana 440. ZKP-a, koja, shodno članu 485. stav 4. ZKP-a nije predviđena kao mogućnost po kojoj okrivljeni može koristiti ovaj vanredni pravni lek.

Takođe, branioci okrivljenih D.Ž. i D.K., kao razlog podnošenja zahteva samo formalno označavaju da je navedenim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP na štetu okrivljenih, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i istovetnih navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da su ovi okrivljeni počinili krivična dela primanje mita u produženom trajanju iz člana 367. stav 1. KZ, u vezi člana 61. KZ, za koje su oglašeni krivim, proizlazi da se zahtevima osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju krivičnih dela u pitanju.

Međutim, kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih okrivljeni, preko svojih branilaca, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Z.V., D.Ž.i D.K. nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                 Zoran Tatalović,s.r.