Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijana pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu – analizi (nezakonito nazvanoj veštačenje) predmeta, odnosno telefona u kojima se nalaze sporne fotografije oštećene, u vreme navodnog izvršenja krivičnog dela, s obzirom na to da je ista, suprotno odredbama Zakona o sudskim veštacima, obavljena od strane neovlašćenog i nestručnog lica – policijskog službenika BB, koji nije upisan u registar stalnih sudskih veštaka i nema završen Elektrotehnički, FON ili drugi srodan fakultet, niti je policijska stanica u Gornjem Milanovcu upisana u registar pravnih lica koja mogu vršiti veštačenja. Pored toga, prema stavu odbrane, način pribavljanja dokaza – spornih slika je nezakonit, jer oštećena i sama navodi da je navedene fotografije prebacivala iz jednog telefona u drugi, a same telefone predala na veštačenje godinu dana nakon navodnog izvršenja dela, tako da sve navedeno ukazuje da označeni dokaz nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku u smislu člana 84. ZKP i da je isti trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, na osnovu člana 407. ZKP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Vrhovni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu, odbrana okrivljenog isticala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i, s tim u vezi, u obrazloženju presude, na strani 4. stav 2. dao dovoljne i jasne razloge da nalaz i mišljenje PU Čačak, OKP – Odsek za operativnu forenziku od 17.10.2021. godine, ne predstavlja nezakonit dokaz (prihvatajući razloge suda iznete na strani 12. stav 2. prvostepene presude), koje Vrhovni sud prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Pri tome, imajući u vidu da je odredbom člana 114. stav 4. ZKP, propisano da će se, ako za određenu vrstu veštačenja postoji stručna ustanova ili se veštačenje može obaviti u okviru državnog organa, takva veštačenja, naročito ako su složenija, po pravilu, poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji će potom odrediti jednog ili više stručnjaka za davanje nalaza i mišljenja, Vrhovni sud nalazi da je predmetno veštačenje PU Čačak, Odseka za operativnu forenziku u skladu sa tom odredbom i obavljeno.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je u konkretnom slučaju povređena odredba člana 112. stav 28. KZ, koja nedvosmisleno definiše da mora postojati zajedničko domaćinstvo da bi brat i sestra mogli biti obuhvaćeni krivičnim delom iz člana 194. KZ. U vezi sa tim, branilac u zahtevu citira iskaz oštećene dat pred javnim tužiocem iz kog iskaza, prema stavu odbrane, proizlazi da okrivljeni i oštećena žive u dva potpuno odvojena domaćinstva, odnosno da nema zajedničkog domaćinstva, te da sledstveno tome nema ni pasivne legitimacije oštećene u smislu ovog krivičnog dela.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, iznetim navodima zahteva, ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za život okrivljenog i oštećene u zajedničkom domaćinstvu, koji zaključci su drugačiji od utvrđenih u pravnosnažnim presudama, čime osporava ocenu dokaza od strane suda i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Milana Bosike, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić