Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијана правноснажна пресуда заснована на незаконитом доказу – анализи (незаконито названој вештачење) предмета, односно телефона у којима се налазе спорне фотографије оштећене, у време наводног извршења кривичног дела, с обзиром на то да је иста, супротно одредбама Закона о судским вештацима, обављена од стране неовлашћеног и нестручног лица – полицијског службеника ББ, који није уписан у регистар сталних судских вештака и нема завршен Електротехнички, ФОН или други сродан факултет, нити је полицијска станица у Горњем Милановцу уписана у регистар правних лица која могу вршити вештачења. Поред тога, према ставу одбране, начин прибављања доказа – спорних слика је незаконит, јер оштећена и сама наводи да је наведене фотографије пребацивала из једног телефона у други, а саме телефоне предала на вештачење годину дана након наводног извршења дела, тако да све наведено указује да означени доказ није могао бити коришћен у кривичном поступку у смислу члана 84. ЗКП и да је исти требало издвојити из списа предмета, на основу члана 407. ЗКП, што у конкретном случају није учињено.

Врховни суд налази да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног неосновано указује на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП. Околности наведене у предметном захтеву, одбрана окривљеног истицала је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и, с тим у вези, у образложењу пресуде, на страни 4. став 2. дао довољне и јасне разлоге да налаз и мишљење ПУ Чачак, ОКП – Одсек за оперативну форензику од 17.10.2021. године, не представља незаконит доказ (прихватајући разлоге суда изнете на страни 12. став 2. првостепене пресуде), које Врховни суд прихвата и, у смислу члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

При томе, имајући у виду да је одредбом члана 114. став 4. ЗКП, прописано да ће се, ако за одређену врсту вештачења постоји стручна установа или се вештачење може обавити у оквиру државног органа, таква вештачења, нарочито ако су сложенија, по правилу, поверити таквој установи или органу, који ће потом одредити једног или више стручњака за давање налаза и мишљења, Врховни суд налази да је предметно вештачење ПУ Чачак, Одсека за оперативну форензику у складу са том одредбом и обављено.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује и на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да је у конкретном случају повређена одредба члана 112. став 28. КЗ, која недвосмислено дефинише да мора постојати заједничко домаћинство да би брат и сестра могли бити обухваћени кривичним делом из члана 194. КЗ. У вези са тим, бранилац у захтеву цитира исказ оштећене дат пред јавним тужиоцем из ког исказа, према ставу одбране, произлази да окривљени и оштећена живе у два потпуно одвојена домаћинства, односно да нема заједничког домаћинства, те да следствено томе нема ни пасивне легитимације оштећене у смислу овог кривичног дела.

Врховни суд налази да бранилац окривљеног, иако се формално позива на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, изнетим наводима захтева, цени изведене доказе и износи своје чињеничне закључке везано за живот окривљеног и оштећене у заједничком домаћинству, који закључци су другачији од утврђених у правноснажним пресудама, чиме оспорава оцену доказа од стране суда и таквом оценом чињенично стање утврђено у правноснажној пресуди, односно указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени и његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, односно повреде закона из члана 440. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Милана Босике, у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                      Председник већа – судија

Весна Веселиновић, с.р.                                                                                 Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић