Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 7/22 od 21.03.2022.godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA, branioca okrivljenog advokata Ivice Radonjića i vanbračne supruge okrivljenog BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivica Radonjić zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili odbije optužbu u odnosu na okrivljenog, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbi člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do odluke po zahtevu, a branioca u smislu člana 488. ZKP obavesti o sednici Vrhovnog kasacionog suda kako bi prisustvovao istoj.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivice Radonjića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ne precizira ni jedan zakonski razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP. U obrazloženju ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da je „optužba zastarela u roku od četiri godine od izvršenja krivičnog dela“, kao i da se u slučaju sumnje u pogledu vremena izvršenja krivičnog dela uzima ono što je povoljnije po optuženog. Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ nastupila u toku žalbenog postupka, a pre donošenja drugostepene presude. Prema navodima zahteva, zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je prema činjeničnom opisu iz izreke prvostepene presude, izvršeno u vremenskom periodu od 14.12.2017. godine pa do 22.01.2019. godine, nastupila je 14.12.2021. godine. Uprkos tome, drugostepeni sud je 21.03.2022. godine doneo presudu kojom je potvrdio prvostepenu presudu i na taj način, po mišenju branioca, povredio zakon na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K 50/20 od 15.04.2021. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, a koje je prema činjeničnom opisu u izreci presude, izvršio u vremenskom periodu od 14.12.2017. godine pa do 22.01.2019. godine.

Odredbom člana 103. tačka 6) KZ propisano je da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Prema odredbi člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ, radnja krivičnog dela je, između ostalog – sakrivanje delova svoje imovine u nameri osujećenja namirenja poverioca u postupku prinudnog izvršenja, a posledica je oštećenje poverilaca. Prema tome, radnju izvršenja moguće je preduzeti dok traje postupak izvršenja, a posledica nastaje kada dođe do nemogućnosti prinudnog izvršenja. U konkretnom slučaju vremenski period koji je označen u izreci presude se završava datumom 22.01.2019. godine, koji je datum nastupanja posledice – jer je tada javni izvršitelj konstatovao nemogućnost izvršenja, čime je nastupila šteta za oštećenog.

S toga je posledica krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, nastupila istekom poslednjeg dana navedenog vremenskog perioda od 14.12.2017. godine pa do 22.01.2019. godine, odnosno dana 22.01.2019. godine, kada je pristupio javni izvršitelj radi oduzimanja popisanih stvari koje nisu pronađene u domaćinstvu kod okrivljenog.

Posledica krivičnog dela je nastupila 22.01.2019. godine, pa prema odredbi člana 103. tačka 6) i 104. stav 6. ZKP apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju nastupa 22.01.2023. godine, a ne u toku postupka po redovnom pravnom leku, odnosno pre dana 21.03.2022. godine kada je doneta drugostepena presuda, kako se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti navodi.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva analizira utvrđeno činjenično stanje i zaključke nižestepenih sudova i daje svoju interpretaciju utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda jer povrede zakona iz člana 440. ZKP, nisu povrede propisane u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivice Radonjića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                              Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić