Пресудом Вишег суда у Неготину Кж1 7/22 од 21.03.2022.године одбијене су као неосноване жалбе окривљеног АА, браниоца окривљеног адвоката Ивице Радоњића и ванбрачне супруге окривљеног ББ, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Ивица Радоњић због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји, укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе да је извршио предметно кривично дело или одбије оптужбу у односу на окривљеног, уз истовремени захтев да у смислу одредби члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне пресуде одложи до одлуке по захтеву, а браниоца у смислу члана 488. ЗКП обавести о седници Врховног касационог суда како би присуствовао истој.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ивице Радоњића, је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву не прецизира ни један законски разлог за подношење захтева прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП. У образложењу указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, наводима да је „оптужба застарела у року од четири године од извршења кривичног дела“, као и да се у случају сумње у погледу времена извршења кривичног дела узима оно што је повољније по оптуженог. Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да је апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело из члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ наступила у току жалбеног поступка, а пре доношења другостепене пресуде. Према наводима захтева, застарелост кривичног гоњења за кривично дело из члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ, које је према чињеничном опису из изреке првостепене пресуде, извршено у временском периоду од 14.12.2017. године па до 22.01.2019. године, наступила је 14.12.2021. године. Упркос томе, другостепени суд је 21.03.2022. године донео пресуду којом је потврдио првостепену пресуду и на тај начин, по мишењу браниоца, повредио закон на штету окривљеног.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени Врховног касационог суда, не могу се прихватити као основани, из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да је пресудом Основног суда у Мајданпеку К 50/20 од 15.04.2021. године окривљени АА оглашен кривим због кривичног дела оштећење туђих права из члана 220. став 2. у вези става 1. Кривичног законика за које је прописана новчана казна или казна затвора до једне године, а које је према чињеничном опису у изреци пресуде, извршио у временском периоду од 14.12.2017. године па до 22.01.2019. године.

Одредбом члана 103. тачка 6) КЗ прописано је да ако у том законику није друкчије одређено, кривично гоњење не може се предузети када протекне две године од извршења кривичног дела за које се по закону може изрећи казна затвора до једне године или новчана, а према одредби члана 104. став 6. КЗ је прописано да застарелост кривичног гоњења настаје у сваком случају кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

Према одредби члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ, радња кривичног дела је, између осталог – сакривање делова своје имовине у намери осујећења намирења повериоца у поступку принудног извршења, а последица је оштећење поверилаца. Према томе, радњу извршења могуће је предузети док траје поступак извршења, а последица настаје када дође до немогућности принудног извршења. У конкретном случају временски период који је означен у изреци пресуде се завршава датумом 22.01.2019. године, који је датум наступања последице – јер је тада јавни извршитељ констатовао немогућност извршења, чиме је наступила штета за оштећеног.

С тога је последица кривичног дела оштећење туђих права из члана 220. став 2. у вези става 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим, наступила истеком последњег дана наведеног временског периода од 14.12.2017. године па до 22.01.2019. године, односно дана 22.01.2019. године, када је приступио јавни извршитељ ради одузимања пописаних ствари које нису пронађене у домаћинству код окривљеног.

Последица кривичног дела је наступила 22.01.2019. године, па према одредби члана 103. тачка 6) и 104. став 6. ЗКП апсолутна застарелост кривичног гоњења у конкретном случају наступа 22.01.2023. године, а не у току поступка по редовном правном леку, односно пре дана 21.03.2022. године када је донета другостепена пресуда, како се неосновано захтевом за заштиту законитости наводи.

Сходно наведеном, Врховни касациони суд налази да доношењем побијаних пресуда није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у образложењу захтева анализира утврђено чињенично стање и закључке нижестепених судова и даје своју интерпретацију утврђеног чињеничног стања.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену изнетих навода јер повреде закона из члана 440. ЗКП, нису повреде прописане у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца.

Из изнетих разлога налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ивице Радоњића, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                    Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                              Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић