Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.U., advokata B.I. i A.I. je neosnovan.

Branioci okrivljenog B.U., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređen zakon iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da okrivljenom, shodno odredbi člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP pripadaju traženi troškovi za angažovanje izabranih branilaca, bez obzira što je u odnosu na ovog okrivljenog rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K 372/10 od 24.10.2014. godine odbačen optužni akt Osnovnog javnog tužioca u Šapcu.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je tada Opštinski javni tužilac u Šapcu podneo Opštinskom sudu u Šapcu optužnicu Kt 148/06 od 07.02.2006. godine protiv okrivljenog B.U., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, te da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu K 372/10 od 24.10.2014. godine odbačena optužnica (sada optužni predlog) Osnovnog javnog tužioca u Šapcu Kt 148/06 od 07.02.2006. godine protiv okrivljenog B.U. iz Š., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, zbog postojanja okolnosti – duševne bolesti koja sprečava gonjenje. Nadalje iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni B.U. angažovao branioce B.I. i A.I. da ga zastupaju u predmetnom krivičnom postupku te da su isti dana 30.01.2015. godine Osnovnom sudu u Šapcu podneli troškovnik za pružene advokatske usluge u predmetu Osnovnog suda u Šapcu K 372/10 u svojstvu branilaca okrivljenog B.U., te da je Osnovni sud u Šapcu rešenjem K 372/10 od 02.02.2015. godine odbio kao neosnovan zahtev branilaca okrivljenog B.U. od 30.01.2015. godine za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenom kao neosnovan. Potom, iz spisa predmeta se utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu Kv 238/15 od 25.02.2015. godine odbijena kao neosnovana žalba branilaca ranije okrivljenog B.U. advokata B.I. i A.I. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Šapcu K 372/10 od 02.02.2015. godine.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1. do 6. ovog Zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz sadržine citirane odredbe člana 265. stav 1. ZKP, nesumnjivo proizilazi da nagrada branioca pada na teret budžetskih sredstava suda samo u procesnoj situaciji kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, a ne, suprotno navodima iz zahteva branilaca okrivljenog i u procesnoj situaciji kada se odbacuje optužni akt ovlašćenog tužioca.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                   Zoran Tatalović,s.r.