Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао у смислу одредбе члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет и након оцене навода у захтеву је нашао:

Захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Б.У., адвоката Б.И. и А.И. је неоснован.

Браниоци окривљеног Б.У., у захтеву за заштиту законитости указују да је побијаним правноснажним решењима повређен закон из члана 441. став 4. ЗКП наводима да окривљеном, сходно одредби члана 261. став 2. тачка 7. ЗКП припадају тражени трошкови за ангажовање изабраних бранилаца, без обзира што је у односу на овог окривљеног решењем Основног суда у Шапцу К 372/10 од 24.10.2014. године одбачен оптужни акт Основног јавног тужиоца у Шапцу.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Из списа предмета се утврђује да је тада Општински јавни тужилац у Шапцу поднео Општинском суду у Шапцу оптужницу Кт 148/06 од 07.02.2006. године против окривљеног Б.У., због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ, те да је решењем Основног суда у Шапцу К 372/10 од 24.10.2014. године одбачена оптужница (сада оптужни предлог) Основног јавног тужиоца у Шапцу Кт 148/06 од 07.02.2006. године против окривљеног Б.У. из Ш., због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. КЗ у вези члана 33. КЗ, због постојања околности – душевне болести која спречава гоњење. Надаље из списа предмета се утврђује да је окривљени Б.У. ангажовао браниоце Б.И. и А.И. да га заступају у предметном кривичном поступку те да су исти дана 30.01.2015. године Основном суду у Шапцу поднели трошковник за пружене адвокатске услуге у предмету Основног суда у Шапцу К 372/10 у својству бранилаца окривљеног Б.У., те да је Основни суд у Шапцу решењем К 372/10 од 02.02.2015. године одбио као неоснован захтев бранилаца окривљеног Б.У. од 30.01.2015. године за накнаду трошкова кривичног поступка окривљеном као неоснован. Потом, из списа предмета се утврђује да је решењем Основног суда у Шапцу Кв 238/15 од 25.02.2015. године одбијена као неоснована жалба бранилаца раније окривљеног Б.У. адвоката Б.И. и А.И. изјављена против решења Основног суда у Шапцу К 372/10 од 02.02.2015. године.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП прописано је да кад се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1. до 6. овог Законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака и стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда.

По налажењу Врховног касационог суда из садржине цитиране одредбе члана 265. став 1. ЗКП, несумњиво произилази да награда браниоца пада на терет буџетских средстава суда само у процесној ситуацији када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије или се окривљени ослободи од оптужбе, а не, супротно наводима из захтева бранилаца окривљеног и у процесној ситуацији када се одбацује оптужни акт овлашћеног тужиоца.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                            Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                   Зоран Таталовић,с.р.