U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Slaviše Nikolića, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Nikolića, advokata Andree Vidović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 17 K br. 348/21 od 09.11.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 199/23 od 15.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.06.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Nikolića, advokata Andree Vidović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 17 K br. 348/21 od 09.11.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 199/23 od 15.03.2023. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 17 K br. 348/21 od 09.11.2022. godine, okrivljeni Slaviša Nikolić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 2 meseca. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 199/23 od 15.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Slaviše Nikolića i presuda Višeg suda u Beogradu 17 K br. 348/21 od 09.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Slaviše Nikolića, advokat Andrea Vidović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili preinači odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Nikolića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Slaviše Nikolića u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlaže navodima da su sudovi povredili zakon, na taj način što na utvrđeno činjenično stanje nisu primenili zakonske odredbe člana 14. stav 1. i 2. i člana 29. stav 1. i 2. KZ, zbog čega su pogrešno našli da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim. Naime, po stavu odbrane, okrivljeni je kritičnom prilikom postupao u pravnoj zabludi, jer se radi o licu, koje je po zanimanju pekarski tehničar, koji ne poseduje ni pravna znanja, ni znanja iz oblasti balistike, iz kojih razloga nije mogao znati, niti je bio dužan da zna da je njegovo delo zabranjeno, odnosno da pištolj koji pravi samo zvučni efekat, prema članu 4. tačka 2) Zakona o oružju i municiji spada u oružja „B“ kategorije i isti ima pravni tretman kao npr. poluautomatsko oružje, te da okrivljeni nije mogao biti svestan zabranjenosti svog dela.

Odredbom člana 348. stav 1. propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delo, municiju, eksplozivne materije ili minsko- eksplozivna sredstava, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je stavom 4. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana će se kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Članom 29. stav 1. KZ, propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonivoj pravnoj zabludi, a stavom 2. istog člana propisano je da je pravna zabluda neotklonjiva, ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, a čije izvršenje je hteo, neovlašćeno nosio konvertibilno oružje bez dozvole nadležnog organa i to gasno-startni pišljot marke „ZORAKI“, model 4918-T, kalibra 9 mm, bez fabričkog broja sa pripadajućim okvirom.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke pobijane presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivni, obzirom da je isti neovlašćeno nosio konvertibilno oružje bez dozvole nadležnog organa, tako i subjektivni koji se tiču umišljaja i svesti o zabranjenosti dela.

Pored iznetog, ranija osuđivanost okrivljenog i to za isto krivično delo - član 33. stav 2. Zakona o oružju i municiji (ranija inkriminacija u našem zakonodavstvu), u konkretnom slučaju, govori u prilog činjenici da je okrivljeni znao da je nošenje konvertibilnog oružja zabranjeno, odnosno da je bio svestan zabranjenosti svog dela, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, kojima se ukazuje na postojanje neotklonjive pravne zablude, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Nikolićaje nedozvoljen.

Naime, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog Slaviše Nikolića, označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da je sud selektivno cenio olakšavajuću okolnost na strani okrivljenog, da je propustio da ceni okolnost da ugrožavanja i povrede zaštićenog dobra nije bilo, obzirom da predmetni pištolj može da proizvede samo zvučni efekat i da kao takav nije mogao naneti povredu licima niti oštetiti imovinu, da nije cenio ni pobude iz kojih je delo učinjeno, odnosno da je pištolj okrivljeni kupio radi sporta, odnosno isterivanja divljači kada ide u lov, te da ga je u tu svrhu i koristio.

Međutim, povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Slaviše Nikolića, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić