Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog N.T., adv. R.F., u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac maloletnog sada punoletnog N.T. u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što je prvostepeni sud prekoračio predlog za izricanje krivične sankcije Višeg javnog tužioca u Vranju i N.T. stavio na teret da je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a koje delo nije stavljeno N.T. na teret.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog N.T., već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na stranici 3 drugi pasus, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoje navodi u zahtevu da je prvostepeni sud u obrazloženju prvostepenog rešenja na strani 63 drugi pasus naveo da su u radnjama maloletnog sada punoletnog M.R. i N.T. sadržani svi bitni elementi krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, a kako je to i navedeno u predlogu za izvršenje krivične sankcije Ktm 10/13. Međutim, kada sud utvrđuje koja krivična dela je izvršio maloletni sada punoletni M.R. a koja maloletni sada punoletni N.T., prvostepeni sud u razlozima presude utvrđuje da je maloletni sada punoletni N.T. izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ i krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje nalazi da predstavljaju jedno produženo krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ (strana 64 obrazloženja prvostepenog rešenja). Nadalje, prvostepeni sud nalazi da nije utvrđeno da je maloletni sada punoletni N.T. izvršio i krivično delo uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ i krivično delo teška krađa u pokušaju iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ (strana 69 obrazloženja prvostepenog rešenja).

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijanih rešenja, sud nije prekoračio predlog za izvršenje krivične sankcije, i nije učinio povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9), ZKP kako se neosnovano navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog N.T., već navodi prvostepene presude na koje se branilac poziva u zahtevu, predstavljaju protivrečnost razloga o odlučnim činjenicama, to jest bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je izreka rešenja nerazumljiva i protivrečna sama sebi i razlozima rešenja (što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i na povredu odredbe člana 30. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u zahtevu branioca maloletnog sada punoletnog N.T., adv. R.F., na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.