Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног Н.Т., адв. Р.Ф., у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП је неоснован, док је у осталом делу захтев недозвољен.

Бранилац малолетног сада пунолетног Н.Т. у поднетом захтеву не опредељује конкретно учињену повреду закона, а из образложења захтева произилази да је захтев поднет због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП. Наведена повреда је према наводима захтева учињена тиме што је првостепени суд прекорачио предлог за изрицање кривичне санкције Вишег јавног тужиоца у Врању и Н.Т. ставио на терет да је извршио кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. Закона о јавном реду и миру у вези члана 33. Кривичног законика, а које дело није стављено Н.Т. на терет.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног Н.Т., већ је истицао у жалби изјављеној против првостепеног решења, а другостепени суд је нашао да је тај жалбени навод неоснован и о томе на страници 3 други пасус, дао веома јасне разлоге, које Врховни касациони суд у свему прихвата и на исте упућује у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

Поред изнетог, Врховни касациони суд налази да стоје наводи у захтеву да је првостепени суд у образложењу првостепеног решења на страни 63 други пасус навео да су у радњама малолетног сада пунолетног М.Р. и Н.Т. садржани сви битни елементи кривичног дела ометање овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. Закона о јавном реду и миру у вези члана 33. Кривичног законика, а како је то и наведено у предлогу за извршење кривичне санкције Ктм 10/13. Међутим, када суд утврђује која кривична дела је извршио малолетни сада пунолетни М.Р. а која малолетни сада пунолетни Н.Т., првостепени суд у разлозима пресуде утврђује да је малолетни сада пунолетни Н.Т. извршио кривично дело тешка крађа из члана 204. став 1. тачка 1. КЗ и кривично дело крађа из члана 203. став 1. у вези члана 33. КЗ, за које налази да представљају једно продужено кривично дело тешке крађе из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. и 61. КЗ (страна 64 образложења првостепеног решења). Надаље, првостепени суд налази да није утврђено да је малолетни сада пунолетни Н.Т. извршио и кривично дело уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 1. КЗ и кривично дело тешка крађа у покушају из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 30. и члана 33. КЗ (страна 69 образложења првостепеног решења).

Стога, по налажењу Врховног касационог суда, доношењем побијаних решења, суд није прекорачио предлог за извршење кривичне санкције, и није учинио повреду одредбе члана 438. став 1. тачка 9), ЗКП како се неосновано наводи у захтеву за заштиту законитости браниоца малолетног сада пунолетног Н.Т., већ наводи првостепене пресуде на које се бранилац позива у захтеву, представљају противречност разлога о одлучним чињеницама, то јест битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а која повреда не представља у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Осталим наводима у захтеву за заштиту законитости се указује да је изрека решења неразумљива и противречна сама себи и разлозима решења (што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као и на повреду одредбе члана 30. ЗКП, а које повреде не представљају у смислу члана 485. став 4. ЗКП дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости окривљеног и његовог браниоца.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је у захтеву браниоца малолетног сада пунолетног Н.Т., адв. Р.Ф., на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                          Невенка Важић,с.р.