Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 2) ZKP navodima da je sud tokom postupka bio u dilemi da li se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu šumske krađe iz člana 275. stav 1. KZ ili krivičnom delu krađe iz člana 203. stav 1. KZ, te odbrana nalazi da je sud morao utvrditi da li je radi krađe oboreno jedno ili više stabala, te da li je količina oborenog drveta veća od 1m3, jer bi se u protivnom radilo o prekršaju iz člana 85. stav 1. tačka 22. Zakona o šumama, a nikako ne o bilo kom krivičnom delu.

U činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude, utvrđeno je da je okrivljeni AA, u šumi, u označenom vremenu i mestu, radi krađe oborio - posekao više stabala, čija je količina veća od 1m3 (2,07m3) svestan svog dela i njegove zabranjenosti i čije izvršenje je hteo. Dakle, u izreci prvostepene presude su utvrđene sve činjenice i okolnosti kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 1. KZ, te su iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog da su pobijane pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je sud presudu zasnovao na iskazu svedoka BB, koji nije pravilno cenio te ocenjuje da su pobijane presude „čista konstrukcija“ jer se zasnivaju isključivo na pretpostavkama, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP, pri čemu se takođe ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP. Međutim, kako navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je zahtev u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Pored navedenog, zahtevom branioca se ukazuje i na povredu zakona – odredbu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Kako branilac navedene povrede ne opredeljuje, odnosno ne konkretizuje, a Vrhovni kasacioni sud je, prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, te delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano odredbom člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud odlučujući po predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti, s`obzirom da razlozi i povrede zakona nisu izričito navedeni, podneti zahtev, u ovom delu odbacio, jer nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić