Врховни касациони суд је, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, након чега је одржао седницу већа, у смислу члана 490. ЗКП, о којој није обавестио Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство седници већа није неопходно и да није од значаја за доношење одлуке, на којој седници је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев поднет, те је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона одредбу члана 439. тачка 2) ЗКП наводима да је суд током поступка био у дилеми да ли се у конкретном случају ради о кривичном делу шумске крађе из члана 275. став 1. КЗ или кривичном делу крађе из члана 203. став 1. КЗ, те одбрана налази да је суд морао утврдити да ли је ради крађе оборено једно или више стабала, те да ли је количина обореног дрвета већа од 1м3, јер би се у противном радило о прекршају из члана 85. став 1. тачка 22. Закона о шумама, а никако не о било ком кривичном делу.

У чињеничном опису дела, датом у изреци првостепене пресуде, утврђено је да је окривљени АА, у шуми, у означеном времену и месту, ради крађе оборио - посекао више стабала, чија је количина већа од 1м3 (2,07м3) свестан свог дела и његове забрањености и чије извршење је хтео. Дакле, у изреци првостепене пресуде су утврђене све чињенице и околности како објективне које се односе на саму радњу извршења окривљеног, тако и субјективне које се односе на урачунљивост и умишљај окривљеног, које представљају законска обележја кривичног дела шумска крађа из члана 275. став 1. КЗ, те су из наведених разлога супротни наводи у захтеву браниоца окривљеног да су побијане правноснажне пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, оцењени као неосновани.

Такође, поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује да је суд пресуду засновао на исказу сведока ББ, који није правилно ценио те оцењује да су побијане пресуде „чиста конструкција“ јер се заснивају искључиво на претпоставкама, чиме се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање односно одредбу члана 440. ЗКП, при чему се такође указује на повреду одредбе члана 447. став 2. ЗКП. Међутим, како наведене повреде закона не представљају законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, то је захтев у овом делу одбачен као недозвољен.

Поред наведеног, захтевом браниоца се указује и на повреду закона – одредбу члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП као и на повреду закона из члана 439. тачка 3) ЗКП. Како бранилац наведене повреде не опредељује, односно не конкретизује, а Врховни касациони суд је, приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 4. у вези става 1. тачка 1) ЗКП, те делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано одредбом члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд одлучујући по предметном захтеву за заштиту законитости, с`обзиром да разлози и повреде закона нису изричито наведени, поднети захтев, у овом делу одбацио, јер нема прописан садржај.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                        Председник већа-судија,

Олгица Козлов,с.р.                                                                                                              Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић