Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ističući da ne stoje navodi nižestepenih sudova da se radi o troškovima koji su jedinstveni i koji se ne mogu razdvojiti i tačno opredeliti, odnosno da se ne mogu razdvojiti troškovi koji su nastali povodom krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim od troškova koji su nastali povodom krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe. Po stavu odbrane, sud je morao iz ukupnih troškova krivičnog postupka da izdvoji one troškove, koji se odnose na krivično delo za koje okrivljeni pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe i da postupi u smislu člana 265. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu 5K.24/20 od 12.02.2021. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 2 meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 03.03.2020. godine. Prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti, shodno članu 89a KZ, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude. Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni je obavezan da plati sudski paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da sudu plati troškove krivičnog postupka u visini od 102.067,07 dinara i 37.841,77 dinara, koje je dužan da plati Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, a sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljeni je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ.

Povodom žalbe branioca okrivljenog, a po službenoj dužnosti, navedena presuda je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-860/20 od 25.11.2020. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom AA za krivično delo nasilje u porodici u produženom trajanju iz člana 194. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu i to tako što mu je prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci i istovremeno odredio da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, stim što će se okrivljenom, u slučaju opoziva uslovne osude, u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 28.01.2019. godine do 03.03.2020. godine. Na osnovu člana 89a KZ prema okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti, a kako je to bliže opredeljeno u izreci drugostepene presude. Presuda Višeg suda u Zrenjaninu 5K.24/20 od 07.09.2020. godine u nepreinačenom delu je potvrđena, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane.

Odlučujući o zahtevu branioca okrivljenog AA za donošenje posebnog rešenja o troškovima krivičnog postupka Viši sud u Zrenjaninu doneo je pravnosnažna rešenja koja se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini, u svakom slučaju.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te da je sud u konkretnom slučaju na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe i to krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ iz razloga, što je za oba krivična dela, koja su okrivljenom optužbom stavljena na teret (krivično delo nasilje u porodici i krivično delo silovanje) vođen jedinstven krivični postupak i što se radi o troškovima na ime obavljenih veštačenja koja se odnose i na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, a sve radnje koje je branilac okrivljenog preduzimao u toku postupka odnose se na oba krivična dela, dakle radi se o jedinstvenoj odbrani, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je sud postupio suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, treba se imati u vidu i činjenica da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Zrenjaninu 5K.24/20 od 07.09.2020. godine, već odlučeno o troškovima krivičnog postupka, odnosno odlučeno ko će iste snositi i kolika je visina troškova, na taj način što je okrivljeni obavezan da iznose bliže opredeljenje u izreci presude plati Višem sudu u Zrenjaninu, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, kao i sudski paušal.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić