Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости, иако не нумерише, указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, истичући да не стоје наводи нижестепених судова да се ради о трошковима који су јединствени и који се не могу раздвојити и тачно определити, односно да се не могу раздвојити трошкови који су настали поводом кривичног дела, за које је окривљени оглашен кривим од трошкова који су настали поводом кривичног дела за које је окривљени ослобођен од оптужбе. По ставу одбране, суд је морао из укупних трошкова кривичног поступка да издвоји оне трошкове, који се односе на кривично дело за које окривљени правноснажном пресудом ослобођен од оптужбе и да поступи у смислу члана 265. став 1. ЗКП.

Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног оцењује као неосноване, из следећих разлога:

Из списа предмета произлази да је правноснажном пресудом Вишег суда у Зрењанину 5К.24/20 од 12.02.2021. године окривљени АА оглашен кривим због извршења кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од 1 године и 2 месеца у коју му је урачунато време проведено у притвору од 28.01.2019. године до 03.03.2020. године. Према окривљеном је изречена и мера безбедности, сходно члану 89а КЗ, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде. На основу члана 264. став 1. ЗКП окривљени је обавезан да плати судски паушал у износу од 5.000,00 динара, као и да суду плати трошкове кривичног поступка у висини од 102.067,07 динара и 37.841,77 динара, које је дужан да плати Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, а све у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Истом пресудом, на основу члана 423. став 1. тачка 2) ЗКП, окривљени је ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело силовање из члана 178. став 1. КЗ.

Поводом жалбе браниоца окривљеног, а по службеној дужности, наведена пресуда је преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1-860/20 од 25.11.2020. године, у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Новом Саду окривљеном АА за кривично дело насиље у породици у продуженом трајању из члана 194. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим изрекао условну осуду и то тако што му је претходно утврдио казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци и истовремено одредио да се наведена казна неће извршити уколико окривљени у року од 3 године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, стим што ће се окривљеном, у случају опозива условне осуде, у утврђену казну затвора урачунати време проведено у притвору од 28.01.2019. године до 03.03.2020. године. На основу члана 89а КЗ према окривљеном је изречена и мера безбедности, а како је то ближе опредељено у изреци другостепене пресуде. Пресуда Вишег суда у Зрењанину 5К.24/20 од 07.09.2020. године у непреиначеном делу је потврђена, док су жалбе Вишег јавног тужиоца у Зрењанину и жалба браниоца окривљеног АА одбијене као неосноване.

Одлучујући о захтеву браниоца окривљеног АА за доношење посебног решења о трошковима кривичног поступка Виши суд у Зрењанину донео је правноснажна решења која се захтевом за заштиту законитости побијају.

Одредбом члана 264. став 1. ЗКП, прописано је да ће суд, када окривљеног огласи кривим, у пресуди изрећи да је окривљени дужан да накнади трошкове кривичног поступка. Ставом 2. истог члана прописано је да лице које је окривљено за више кривичних дела није дужно да накнади трошкове у погледу дела за које је ослобођен од оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

Дакле, наведеном законском одредбом предвиђено је издвајање трошкова кривичног поступка само под условом ако суд нађе да се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова, али не и обавеза суда да то мора да учини, у сваком случају.

Имајући у виду цитирану законску одредбу, те да је суд у конкретном случају на основу података у списима предмета, нашао да се у конкретном случају не могу издвојити трошкови кривичног поступка настали у погледу кривичног дела за које је окривљени ослобођен од оптужбе и то кривичног дела силовање из члана 178. став 1. КЗ из разлога, што је за оба кривична дела, која су окривљеном оптужбом стављена на терет (кривично дело насиље у породици и кривично дело силовање) вођен јединствен кривични поступак и што се ради о трошковима на име обављених вештачења која се односе и на кривично дело за које је окривљени оглашен кривим и осуђен, а све радње које је бранилац окривљеног предузимао у току поступка односе се на оба кривична дела, дакле ради се о јединственој одбрани, то се неосновано захтевом браниоца окривљеног указује да је суд поступио супротно одредби члана 265. став 1. ЗКП.

С обзиром на наведено, Врховни касациони суд налази да побијаним правноснажним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА оцењени као неосновани.

Поред тога, треба се имати у виду и чињеница да је правноснажном пресудом Вишег суда у Зрењанину 5К.24/20 од 07.09.2020. године, већ одлучено о трошковима кривичног поступка, односно одлучено ко ће исте сносити и колика је висина трошкова, на тај начин што је окривљени обавезан да износе ближе опредељење у изреци пресуде плати Вишем суду у Зрењанину, односно Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, као и судски паушал.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записнчар – саветник                                                                                                     Председник већа – судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                            Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић