.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 619/2016
24.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. L.D., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenog kao tužioca V.Z., adv. N.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 1685/11 od 18.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 124/16 od 02.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 24.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenog kao tužioca V.Z., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 1685/11 od 18.09.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 124/16 od 02.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu K 1685/11 od 18.09.2015. godine, okr. L.D., na osnovu člana 423. tačka 2. ZKP, oslobođen je od optužbe za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.
Odlučujući o žalbi punomoćnika oštećenog kao tužioca V.Z., Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 124/16 od 02.02.2016. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda punomoćnik oštećenog kao tužioca V.Z., adv. N.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona u korist okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i utvrdi da je navedenim presudama povređen zakon u korist okrivljenog.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca V.Z. je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi jasno proizilazi da oštećeni kao tužilac pa time ni njegov punomoćnik, nema ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo punomoćnik oštećenog kao tužioca koji ne spada u krug lica koja po zakonu imaju ovlašćenje za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
