Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.A.S., je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu ne opredeljuje konkretno povredu zakona koja, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja razlog za podnošenje zahteva, ali iz obrazloženja zahteva i navoda da su i prvostepeni i drugostepeni sud, donoseći presude, kao nesporan dokaz prihvatili dva DVD snimka iako su pribavljeni u suprotnosti sa članom 132a. ranije važećeg ZKP, proizilazi da branilac zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljene u zahtevu ukazuje da dva DVD snimka predstavljaju nezakonite dokaze odnosno dokaze na kojima se odluka ne može zasnivati. Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da je odbrana tokom prvostepenog postupka predlagala da se navedeni DVD snimci izdvoje iz spisa predmeta i da je povodom tog predloga doneto rešenje Ki 13987/10 od 08.04.2011. godine a koje rešenje je potvrđeno od strane veća Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv 2036/11 od 05.05.2011. godine, kojim je odbijena žalba branioca okrivljene da se navedeni dokazi izdvoje iz spisa, uz obrazloženje da su DVD diskovi sačinjeni od strane oštećene na dozvoljen način, u smislu odredbe člana 132a. stav 7. ranije važećeg ZKP.

Osim toga, na navedenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP branilac okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani 4 u drugom stavu dao razloge koje i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ostalim navodima zahteva branilac ukazuje na postupanje ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova prilikom privođenja i zadržavanja okrivljene kao i prilikom sačinjavanja potvrda o oduzetim predmetima od 28. i 29.11.2009. godine i s tim u vezi navodi da su radnici policije postupali suprotno odredbama člana 77. do 79. ZKP, 82. ZKP i 225. ZKP, ali pri tome ne navodi koja povreda zakona je učinjena ovakvim postupanjem radnika policije, a koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP može biti dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu nije ovlašćen da procenjuje koju povredu zakona je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Ocenivši iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.A.S. neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                               Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                           Dragiša Đorđević,s.r.