Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 642/2024
29.05.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Biljane Sinanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Avrama Antonijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.58/21 i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 151/24 od 29.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.05.2024. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Avrama Antonijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.58/21 i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 151/24 od 29.02.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sjenici K.br.58/21 od 04.12.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci, koja će se izvršiti uz elektronski nadzor, na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje i novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara. Okrivljeni je obavezan na plaćanje paušala, da oštećenom naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 180.000,00 dinara i da na ime imovinskopravnog zahteva oštećenom isplati novčani iznos od 25.755,00 evra.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 151/24 od 29.02.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.58/21 od 04.12.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Avram Antonijević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da je okrivljeni osuđen za krivično delo koje po zakonu nije krivično delo, te da u radnjama okrivljenog nisu sadržana sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Naime, iz radnji se ne vidi o čemu je okrivljeni stvorio pogrešnu predstavu kod oštećenog, kao i na koji način ga je održavao u zabludi da bi ga naveo da nešto učini na štetu svoje imovine, niti da je kod okrivljenog postojala svest o tome da je i kojim lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog da ovaj na štetu svoje imovine nešto učini, te u čemu se ogleda prevarna namera kod okrivljenog u pogledu pribavljanja imovinske koristi u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci prvostepene presude je navedeno da je okrivljeni AA u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „u stanju u kojem je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica da će isplatiti novac za preuzetu stoku, naveo oštećenog..., da ovaj učini nešto na štetu svoje imovine, na taj način kada je preuzeo od oštećenog 25 grla stoke – krava za iznos od 25.755,00 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 3.013.355,00 dinara i sa rokom plaćanja 01.05.2019. godine, gde je rok pomerio za 06.05.2019. godine, a dugovani iznos u vreme dospeća duga nije uplatio, već je odlagao isplatu duga, gde je prethodno prodao preuzete krave i oštećenog održavao u zabludi da će mu dug isplatiti, gde je oštećeni oko 30 puta odlazio u ... da preuzme novac, a kada se javljao na telefon oštećenom predočavao mu da je u finansijskim teškoćama i da će dug isplatiti, pa je na taj način oštećenom naneo štetu od 3.013.355,00 dinara, s obzirom da je bio svestan krivičnog dela koje čini, hteo njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“.

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim imajući u vidu da su opisane radnje okrivljenog koji je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažno prikazao činjenicu da će isplatiti novac i naveo oštećenog da učini nešto na štetu svoje imovine, pa kada je od oštećenog preuzeo 25 grla stoke – krave u iznosu od 25.755,00 evra, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 3.013.355,00 dinara, dugovani iznos u vreme dospeća duga nije uplatio, već je odlagao isplatu duga, gde je prethodno prodao preuzete krave i oštećenog održavao u zabludi da će mu dug isplatiti, na koji način je naneo štetu oštećenom u iznosu od 3.013.355,00 dinara, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.