Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca mal. AA, adv. Bogdana Vla, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca mal. AA, adv. Bogdana Vla, je osnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Viši sud u Novom Sadu, odlučujući o zahtevu branioca mal. AA, adv. Bogdana Vla, o troškovima krivičnog postupka našao, da je isti osnovan za ukupan iznos od 396.000,00 dinara, dok je odbio zahtev u delu preko dosuđenog iznosa pa do postavljenog iznosa od 420.000,00 dinara, a koji se odnosi na naknadu troškova odbrane mal. AA putem branioca, advokata po punomoćju Bogdana Vla, na ime saslušanja maloletnika u policiji dana 27.10.2017. godine.

Donošenjem navedenog rešenja, učinjena je povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 7) u vezi člana 265. stav 1. ZKP, jer nisu priznati troškovim postupka na ime radnji preduzetih od strane izabranog branioca pred organima MUP-a, dana 27.10.2017. godine, a ista povreda zakona učinjena je i donošenjem drugostepenog rešenja kojim je žalba branioca u tom delu odbijena kao neosnovana.

Odredbom člana 49. stav 1. ZM, propisano je da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da, ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Odredbom člana 79. stav 1. ZM, propisano je, između ostalog, da sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera, ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Prema odredbi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP, troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca, pri čemu zakon ne pravi razliku između izabranog branioca i branioca postavljenog po službenoj dužnosti.

Prema odredbi člana 261. stav 6. ZKP, predviđeno je da troškove predistražnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca koga je odredila policija, isplaćuje taj organ. Međutim, u slučaju izabranog branioca, troškovi koje je okrivljeni imao angažovanjem branioca u predistražnom postupku, moraju se smatrati troškovima krivičnog postupka o kojima se odlučuje u skladu sa odredbom člana 263-265. ZKP i ne mogu padati na teret organa unutrašnjih poslova. S toga je neprihvatljiv stav iznet u pobijanim rešenjima da su u pitanju troškovi nastali u policiji i da naknada tih troškova pada na teret organa pred kojim je radnja preduzeta.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca mal. AA, pa je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukinuo pravnosnažna rešenja i predmet vratio Višem sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje, pri čemu će taj sud imati u vidu primedbe navedene u ovoj presudi.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić