Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца мал. АА, адв. Богдана Вла, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца мал. АА, адв. Богдана Вла, је основан.

Из списа предмета произилази да је Виши суд у Новом Саду, одлучујући о захтеву браниоца мал. АА, адв. Богдана Вла, о трошковима кривичног поступка нашао, да је исти основан за укупан износ од 396.000,00 динара, док је одбио захтев у делу преко досуђеног износа па до постављеног износа од 420.000,00 динара, а који се односи на накнаду трошкова одбране мал. АА путем браниоца, адвоката по пуномоћју Богдана Вла, на име саслушања малолетника у полицији дана 27.10.2017. године.

Доношењем наведеног решења, учињена је повреда одредаба кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 7) у вези члана 265. став 1. ЗКП, јер нису признати трошковим поступка на име радњи предузетих од стране изабраног браниоца пред органима МУП-а, дана 27.10.2017. године, а иста повреда закона учињена је и доношењем другостепеног решења којим је жалба браниоца у том делу одбијена као неоснована.

Одредбом члана 49. став 1. ЗМ, прописано је да малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка, а ставом 2. истог члана прописано је да, ако сам малолетник, његов законски заступник или сродник не узму браниоца, њега ће по службеној дужности поставити судија за малолетнике.

Одредбом члана 79. став 1. ЗМ, прописано је, између осталог, да суд може малолетника обавезати на плаћање трошкова кривичног поступка само ако је малолетнику изрекао казну. Ако је према малолетнику изречена васпитна мера, или је поступак обустављен, трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Према одредби члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, трошкови кривичног поступка обухватају награду и нужне издатке браниоца, при чему закон не прави разлику између изабраног браниоца и браниоца постављеног по службеној дужности.

Према одредби члана 261. став 6. ЗКП, предвиђено је да трошкове предистражног поступка који се односе на награду и нужне издатке браниоца кога је одредила полиција, исплаћује тај орган. Међутим, у случају изабраног браниоца, трошкови које је окривљени имао ангажовањем браниоца у предистражном поступку, морају се сматрати трошковима кривичног поступка о којима се одлучује у складу са одредбом члана 263-265. ЗКП и не могу падати на терет органа унутрашњих послова. С тога је неприхватљив став изнет у побијаним решењима да су у питању трошкови настали у полицији и да накнада тих трошкова пада на терет органа пред којим је радња предузета.

С обзиром на наведено, Врховни касациони суд је нашао да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се основано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца мал. АА, па је усвојио захтев за заштиту законитости као основан, укинуо правноснажна решења и предмет вратио Вишем суду у Новом Саду на поновно одлучивање, при чему ће тај суд имати у виду примедбе наведене у овој пресуди.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                Председник већа-судија

Мила Ристић, с.р.                                                                                                         Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић