Protiv navedene pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Marija Kovačević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači presudu drugostepenog suda tako što će okrivljenog, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, osloboditi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, tako da iz sadržaja zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv presude prvostepenog suda.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u smislu člana 488. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Marija Kovačević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret i to tako što je, nakon medicinskog veštačenja, u izreci svoje presude, izmenio navode optužnog akta u pogledu vrste i kvalifikacije telesnih povreda oštećene. Takvu izmenu činjeničnog opisa krivičnog dela, prema mišljenju branioca, sud nije ovlašćen da izvrši, već samo javni tužilac, pa je postupajući suprotno svojim ovlašćenjima, sud u konkretnom slučaju i u prvostepenom postupku i u postupku po redovnom pravnom leku, prekoračio optužbu na štetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru Kto 511/23 od 24.11.2023. godine, kojim je okrivljenom AA stavljeno na teret krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, između ostalog, navedeno da je oštećena BB kritičnom prilikom zadobila „tešku telesnu povredu u vidu linearne frakture okcipitalne kosti u desnoj polovini sve do kondila bez značajnine dislokacije“.

Tokom dokaznog postupka, o vrsti, težini i mehanizamu nastanka telesnih povreda koje je zadobila oštećena BB, na glavnom pretresu od 25.11.2024. godine izjasnio se veštak dr Slobodan Cvetić koji je, nakon uvida u medicinsku dokumentaciju oštećene koja je sastavni deo spisa, u svom iskazu naveo da je oštećena zadobila tešku telesnu povredu u vidu „preloma potiljačne kosti glave sa desne strane sa malim pomakom koštanih fragmenata, krvarenje u čeonom predelu ispod paučaste ovojnice više levo i u predelu između moždanih masa, krvarenje ispod moždane ovojnice u manjem stepenu“.

Prvostepeni sud je u izreci svoje presude izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u dipozitivu optužnog akta u pogledu opisa teške telesne povrede koju je oštećena zadobila. tako što je u izreku presude uneo da je oštećena BB kritičnom prilikom zadobila telesnu povredu u vidu „preloma potiljačne kosti glave sa desne strane sa malim pomakom koštanih fragmenata, krvarenje u čeonom predelu ispod paučaste ovojnice više levo i u predelu između moždanih masa, krvarenje ispod moždane ovojnice u manjem stepenu“, i tako činjenični opis dela u pogledu telesnih povreda oštećene, samo upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, konkretno sa iskazom veštaka dr Slobodana Cvetića.

Postupajući na taj način, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga što je sud ovlašćen da činjenični opis dela iz optužnog akta javnog tužioca upodobljava činjeničnom stanju utvrđenom u toku postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

Prema nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude, u konkretnom slučaju, ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je oglašen krivim.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda kojima branilac okrivljenog obrazlaže bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da navodima da su stručni savetnici odbrane utvrdili da je uzrok saobraćajne nezgode radnje oštećene, a ne nepropisna vožnja okrivljenog, i da kamera prodavnice „Elbrako“ o kojoj se izjašnjavao svedok VV „ne pokriva“ mesto izvršenja krivičnog dela, u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazu svedoka-policijskog službenika VV, koji je u konkretnom slučaju izvršio uviđaj predmetne saobraćajne nezgode. Iskaz navedenog svedoka, prema navodima zahteva, nezakonit je jer se isti izjašnjavao o video snimku saobraćajne nezgode, koji sam po sebi predstavlja ispravu u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, koja nije ni pribavljena u skladu sa članom 139. i 152. stav 3. ZKP niti izvedena u skladu sa članom 138. stav 1. ZKP obzirom da video snimak saobraćajne nezgode sudu nije dostavljen niti se nalazi u spisima predmeta. Shodno navedenom, branilac okrivljenog smatra da je iskaz svedoka VV pribavljen suprotno članu 16. ZKP, zbog čega se na njemu presuda ne može zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema nalaženju ovog, iskaz svedoka-policijskog službenika VV, je dokaz koji je pribavljen i izveden u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i isti predstavlja zakonit dokaz na kome se može zasnivati presuda.

Odredba člana 286. stav 1. i 2. ZKP, omogućava policijskim službenicima da radi otkrivanja krivičnih dela i njihovih učinilaca preduzimaju potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, odnosno da se otkriju i obezbede tragovi krivčinog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizlazi da je svedok VV, policijski službenik PS Apatin, postupao u skladu sa odredbom člana 286. stav 1. i 2. ZKP i da se o kritičnom događaju izjašnjavao na osnovu svojih neposrednih saznanja i opažanja, s obzirom na to da se kritičnom prilikom nalazio na licu mesta gde je izvršio uviđaj saobraćajne nezgode i svoj iskaz dao na osnovu onoga što je tom prilikom neposredno video i opazio u skladu sa odredbama člana 92. i 98. ZKP, pri čemu je bez uticaja na zakonitost iskaz ovog svedoka činjenica da se on izjašnjavao i o video snimku iz Centra za obaveštavanje i sigurnosne kamere prodavnice „Elbrako“. Pri tome, činjenično stanje opisano u izreci pobijane prvostepene presude nije utvrđeno na osnovu sadržaja video snimaka koje svedok VV pominje tokom svedočenja, već na njegovom iskazu koji je dao na osnovu svojih neposrednih opažanja vezanih za sam kritični događaj, zapisniku o izvršenom uviđaju saobraćajne nezgode sa skicom lica mesta, iskazu svedoka oštećene BB i nalazu i mišljenju veštaka Ištvana Bodola, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ocenjeni kao neosnovani.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković