Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA - advokatu Biljani Dragaš shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Republički javni tužilac zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi povredili zakon u korist okrivljenog iz razloga što su izveli pogrešan zaključak da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer se po stavu tužioca ne može raditi o istom životnom događaju u užem smislu, s obzirom da činjenični opis krivičnog dela ne odgovara činjeničnom opisu prekršaja, te da posledica krivičnog dela teška telesna povreda nije obuhvaćena prekršajnim postupkom, jer je okrivljeni AA u prekršajnom postupku oglašen krivim da je oštećenom BB naneo povredu u vidu rasekotine na donjem kapku oka dužine 1 cm, dok mu se u krivičnom postupku stavlja na teret da je oštećenom BB naneo tešku telesnu povredu u vidu nagnječenja očne jabučice sa izlivom krvi u prednjoj očnoj komori.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, a koja okolnost trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo, obzirom da je povodom istog životnog događaja, koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, okrivljeni AA pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Mladenovcu Pr.br.3-JR-582/12 od 18.12.2012. godine oglašen krivim za prekršaj, koji proizilazi iz istih činjenica koje su osnov optužbe za krivično delo koje je okrivljenom u predmetnom krivičnom postupku stavljeno na teret.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog suda u Mladenovcu Pr.br.3-JR-582/12 od 18.12.2012. godine, koja je postala pravnosnažna dana 16.02.2013. godine, okrivljeni AA oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,00 (pethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan kazne zatvora.

Prema činjeničnom opisu iz izreke navedene presude, prekršaj je učinjen na taj način što je okrivljeni dana 30.08.2012. godine, oko 23,30 časova u ... u ulici ..., u dvorištu vikend kuće VV iz ..., narušavao javni red i mir, tako što je zatvorenom šakom udario BB iz ..., ulica ..., u predelu levog oka, nanevši mu rasekotinu na donjem kapku oka dužine 1 cm.

Pobijanim prvostepenim rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu K.407/17 od 25.04.2018. godine, koje je postalo pravnosnažno dana 14.06.2018. godine, odbijen je optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Mladenovcu KT.2623/12- 14 od 14.06.2017. godine podnet protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, iz razloga jer se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Iz činjeničnog opisa radnji krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ koje je okrivljenom AA stavljeno na teret u predmetnom krivičnom postupku optužnim predlogom OJT u Mladenovcu KT.br.2623/12-14 od 14.06.2017. godine, izmenjenim podneskom javnog tužioca od 11.12.2017. godine, a zbog kog je prema okrivljenom pobijanim pravnosnažnim rešenjem odbijen optužni predlog, proizilazi da činjenični opis predmetnog krivičnog dela odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru, opisanom u pravnosnažnoj presudi Prekršajnog suda u Mladenovcu Pr.br.3-JR-582/12 od 18.12.2012. godine, obzirom da se događaj opisan u prekršajnoj presudi i događaj opisan u izmenjenom optužnom predlogu javnog tužioca odnosi na istog okrivljenog, te da se događaj dogodio istog dana - 30.08.2012. godine, u istom mestu - u ..., ulica ..., pri čemu se događaj odnosi na suštinski iste radnje okrivljenog AA, prema istom oštećenom BB, a koje radnje su u bitnom na istovetan način opisane i u izreci pravnosnažne prekršajne presude Prekršajnog suda u Mladenovcu i u dispozitivu izmenjenog optužnog predloga OJT u Mladenovcu.

Dakle, činjenice koje su obuhvaćene izrekom prekršajne presude, u suštini su bitno iste, u odnosu na činjenice koje su obuhvaćene dispozitivom optužnog akta javnog tužioca u krivičnom postupku u kojem je prema okrivljenom odbijen optužni predlog, a nakon što je prekršajna presuda kojom je okrivljeni oglašen krivim postala pravnosnažna.

Stoga, kako se činjenični opis prekršaja odnosi na istog okrivljenog, na isti životni događaj koji se desio u isto vreme, na istom mestu i sa bitno istovetnim inkriminisanim radnjama okrivljenog koje su neraskidivo povezane, to su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno nižestepeni sudovi našli da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, jer protiv istog učinioca za isto kažnjivo delo nije moguće voditi dva postupka.

Pri tome, okolnost da činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM ne sadrži konkretizovan opis teške telesne povrede koju je oštećeni BB zadobio kritičnom prilikom i koja je opisana u dispozitivu optužnog predloga javnog tužioca, a koja posledica (nanošenje telesne povrede) i nije obeležje tog prekršaja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nije od uticaja i suštinski ne menja istovetan činjenični opis događaja u oba postupka, odnosno događaj u celini ne čini suštinski drugačijim. Ovo imajući u vidu da je takva posledica prema prirodi radnje okrivljenog svakako bila poznata i u vreme izvršenja dela i pokretanja prekršajnog postupka, a što proizilazi iz okolnosti da je uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru priložena medicinska dokumentacija za oštećenog BB, a koja medicinska dokumentacija je izvedena kao dokaz u prekršajnom postupku i od strane prekršajnog suda je i izvršena ocena ovog dokaza (izveštaj lekara specijaliste Specijalne bolnice „GG“ sa otpusnom listom i otpusna lista Klinike za očne bolesti VMA za oštećenog BB).

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pored toga, pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, i odredba člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Konačno, Evropski sud za ljudska prava je kroz odluku Velikog veća u predmetu Zolotukhin v. Russia od 10.02.2009. godine (broj predstavke 14939/03) definitivno stao na stanovište da su činjenice jedini kriterijum za ocenu istovetnosti dela i da je metod primene činjenica kao kriterijuma, u odnosu na metod pravne kvalifikacije, sigurniji za pojedinca, a i u presudama Maresti protiv Hrvatske od 25.06.2009. godine (broj predstavke 55759/07), te Muslija protiv Bosne i Hercegovine od 14.01.2014. godine (broj predstavke 32042/11), je primenjivan činjenično utemeljeni pristup za razliku od pristupa utemeljenog na identitetu pravnih kvalifikacija dela ili identitetu zaštićenih dobara.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne i konvencijske odredbe, kao i utvrđene kriterijume i ustanovljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava, te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u izreci pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Mladenovcu Pr.br.3-JR-582/12 od 18.12.2012. godine kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,00 dinara i radnje zbog kojih je prema njemu kasnijim pobijanim pravnosnažnim rešenjem odbijen optužni predlog javnog tužioca, predstavljaju u biti činjenično jedan isti događaj, to je Vrhovni kasacioni sud našao da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog AA za predmetno krivično delo, zbog čega pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.659/19 od 19.06.2019. godine, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev Republičkog javnog tužioca odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić