Presudom Apelaconog suda u Novom Sadu Kž1 399/18 od 20.09.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog VV i žalbi branilaca okrivljenog Stefana Radovića, a shodno odredbi člana 454. ZKP i u odnosu na okrivljenog GG, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 221/15 od 04.12.2017. godine, u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu, našao da se između ostalog i u radnjama okrivenog Stefana Radovića, opisanim u tački 1. i 2. izreke prvostepene presude, stiču sva zakonska obeležja dva krivična dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje ga je oglasio krivim, te mu prethodno shodno članu 42, 43, 45, 54, 56, 57 i 60 KZ za svako od izvršenih krivičnih dela, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog VV i žalbe branilaca okrivljenog Stefana Radovića, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u celosti, odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 221/15 od 04.12.2017. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Stefana Radovića, advokat Vojislav Jovović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da se shodno članu 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje navedenih pravnosnažnih presuda do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao i da ga Vrhovni kasacioni sud, obavesti o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih se može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac kao razlog podnošenja zahteva ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, ovu povredu obrazlaže navodima da nižestepeni sudovi nisu dali jasne, dovoljne i valjane razloge u pogledu odlučnih činjenica, a prvenstveno u odnosu na duševno stanje okrivljenog Stefana Radovića u trenutku izvršenja krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret–čime po nalaženju ovog suda, branilac suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, branilac u zahtevu navodi da je izreka pobijane pravnosnažne pesude nerazumljiva, čime po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, iako je pogrešno označava kao bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Međutim, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 438. stav 1. tačka 11) ZKP, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen, i na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                       Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić