Пресудом Апелацоног суда у Новом Саду Кж1 399/18 од 20.09.2018. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног ВВ и жалби бранилаца окривљеног Стефана Радовића, а сходно одредби члана 454. ЗКП и у односу на окривљеног ГГ, преиначена је пресуда Вишег суда у Новом Саду К 221/15 од 04.12.2017. године, у погледу правне квалификације дела и одлуке о казни, тако што је Апелациони суд у Новом Саду, нашао да се између осталог и у радњама окривеног Стефана Радовића, описаним у тачки 1. и 2. изреке првостепене пресуде, стичу сва законска обележја два кривична дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. КЗ, за које га је огласио кривим, те му претходно сходно члану 42, 43, 45, 54, 56, 57 и 60 КЗ за свако од извршених кривичних дела, утврдио казну затвора у трајању од по 1 (једне) године и 10 (десет) месеци, и осудио га на јединствену казну затвора у трајању од 3 (три) године, док су у преосталом делу жалба браниоца окривљеног ВВ и жалбе бранилаца окривљеног Стефана Радовића, као и жалба Вишег јавног тужиоца у Новом Саду у целости, одбијене као неосноване, а пресуда Вишег суда у Новом Саду К 221/15 од 04.12.2017. године, у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Стефана Радовића, адвокат Војислав Јововић, благовремено је поднео захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, а због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 1) и 4) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење. Бранилац је предложио да се сходно члану 488. став 3. ЗКП одложи извршење наведених правноснажних пресуда до доношења одлуке о захтеву за заштиту законитости, као и да га Врховни касациони суд, обавести о седници већа.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом, а које представљају разлоге из којих се може поднети захтев за заштиту законитости – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац као разлог подношења захтева истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, због које је подношење овог ванредног правног лека дозвољено окривљеном преко браниоца. Међутим, ову повреду образлаже наводима да нижестепени судови нису дали јасне, довољне и ваљане разлоге у погледу одлучних чињеница, а првенствено у односу на душевно стање окривљеног Стефана Радовића у тренутку извршења кривичних дела која му се стављају на терет–чиме по налажењу овог суда, бранилац суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Осим тога, бранилац у захтеву наводи да је изрека побијане правноснажне песуде неразумљива, чиме по налажењу овог суда, указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП, иако је погрешно означава као битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП.

Међутим, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 438. став 1. тачка 11) ЗКП, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног оценио као недозвољен, и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Марина Пандуровић, с.р.                                                                                                                       Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић