.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 665/2015
12.08.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.H., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.H., advokata J.F., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1136/12 od 10.03.2015. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 51/15 od 04.06.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.08.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.H., advokata J.F., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1136/12 od 10.03.2015. godine i Višeg suda u Novom Pazaru Kž 51/15 od 04.06.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1136/12 od 10.03.2015. godine okrivljeni Z.H. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Prema okrivljenom izrečena je i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom tako što mu je zabranjeno upravljanje motornim vozilima ''B'' kategorije za vreme od tri meseca računajući od dana pravnosnažnosti presude. Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati sudu iznos od 29.000,00 dinara, a na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i da oštećenom N.A. naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 44.625,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni N.A. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 51/15 od 04.06.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K 1136/12 od 10.03.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog Z.H., advokat J.F., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1, 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je ramotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1, 2) i 3) ZKP i u vezi sa tim navodi da je okrivljeni izrekom pobijane prvostepene presude oglašen krivim da je kritičnom prilikom kao učesnik u saobraćaju u svojstvu vozača ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi tako što je svojim vozilom usled nepropisnog obilaženja TMV marke ''M.'' prednjom stranom vozila udario pešaka N.A. i tom prilikom naneo mu teške telesne povrede, ali po oceni branioca takva izreka pobijane prvostepene presude nije potkrepljena dokazima koji su izvedeni tokom postupka, budući da iz tih dokaza jasno proizilazi da se okrivljeni kritičnom prilikom pridržavao svih predviđenih propisa javnog saobraćaja. Branilac smatra da kada se ima u vidu nalaz i mišljenje, kao i iskaz veštaka ortopeda, vezano za mehanizam nastanka povreda kod oštećenog, te činjenica da je tehničkim pregledom vozila okrivljenog konstatovano da na vozilu nema nikakvih oštećenja, kao i to da se okrivljeni kritičnom prilikom kretao brzinom oko 10 km/h, može se zaključiti da okrivljeni kritičnom prilikom nije udario oštećenog već da je oštećeni praktično skočio sa leve papučice kamiona na asfalt u momentu kada je okrivljeni već započeo zaobilaženje, te da je povredu levog stopala zadobio uvrtanjem istog prilikom doskoka, a povredu desne noge padom na sam asfalt, zbog čega su navodi suda da je do udarca kritičnom prilikom došlo tako što je okrivljeni oštećenog udario prednjom desnom stranom svog vozila u momentu kada je oštećeni silazio sa kamiona potpuno nejasni i ne mogu se dovesti u vezu ni sa jednim izvedenim dokazom tokom postupka. Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da se u ovom predmetu moralo izvesti i dopunsko veštačenje od strane veštaka saobraćajne struke, jer se o osnovnoj činjenici – brzini kretanja vozila kritičnom prilikom veštak saobraćajne struke tokom postupka potpuno različito izjašnjavao.
Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja različitu od one opisane u izreci pobijane prvostepene presude, zbog čega branilac okrivljenog iako formalno ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1, 2) i 3) ZKP, faktički osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Z.H. ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović, s.r. Janko Lazarević, s.r.
