Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж 51/15 од 04.06.2015. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног, а пресуда Основног суда у Новом Пазару К 1136/12 од 10.03.2015. године је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је благовремено поднела бранилац окривљеног З.Х., адвокат Ј.Ф., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, а због повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1, 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је рамотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног као разлог за подношење захтева за заштиту законитости истиче повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1, 2) и 3) ЗКП и у вези са тим наводи да је окривљени изреком побијане првостепене пресуде оглашен кривим да је критичном приликом као учесник у саобраћају у својству возача угрозио јавни саобраћај и довео у опасност живот и тело људи тако што је својим возилом услед непрописног обилажења ТМВ марке ''М.'' предњом страном возила ударио пешака Н.А. и том приликом нанео му тешке телесне повреде, али по оцени браниоца таква изрека побијане првостепене пресуде није поткрепљена доказима који су изведени током поступка, будући да из тих доказа јасно произилази да се окривљени критичном приликом придржавао свих предвиђених прописа јавног саобраћаја. Бранилац сматра да када се има у виду налаз и мишљење, као и исказ вештака ортопеда, везано за механизам настанка повреда код оштећеног, те чињеница да је техничким прегледом возила окривљеног констатовано да на возилу нема никаквих оштећења, као и то да се окривљени критичном приликом кретао брзином око 10 km/h, може се закључити да окривљени критичном приликом није ударио оштећеног већ да је оштећени практично скочио са леве папучице камиона на асфалт у моменту када је окривљени већ започео заобилажење, те да је повреду левог стопала задобио увртањем истог приликом доскока, а повреду десне ноге падом на сам асфалт, због чега су наводи суда да је до ударца критичном приликом дошло тако што је окривљени оштећеног ударио предњом десном страном свог возила у моменту када је оштећени силазио са камиона потпуно нејасни и не могу се довести у везу ни са једним изведеним доказом током поступка. Поред тога, бранилац у захтеву истиче и то да се у овом предмету морало извести и допунско вештачење од стране вештака саобраћајне струке, јер се о основној чињеници – брзини кретања возила критичном приликом вештак саобраћајне струке током поступка потпуно различито изјашњавао.

Изнетим наводима захтева за заштиту законитости, по оцени овог суда, бранилац окривљеног цени изведене доказе током поступка и износи своје чињеничне закључке који су другачији од оних утврђених у побијаним пресудама, при чему из таквих чињеничних закључака даје сопствену верзију критичног догађаја различиту од оне описане у изреци побијане првостепене пресуде, због чега бранилац окривљеног иако формално истиче повреде кривичног закона из члана 439. тач. 1, 2) и 3) ЗКП, фактички оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како члан 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима које у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости, против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног З.Х. оценио као недозвољен.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                             Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић, с.р.                                                        Јанко Лазаревић, с.р.