Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to lovačke puške, marke i modela navedenog u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 239/23 od 05.03.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu K 299/23 od 06.10.2023. godine, tako što je Viši sud u Užicu okrivljenog AA, na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP u vezi člana 20. KZ oslobodio od optužbe zbog krivičnog dela ubijanje i zlostavljanje životinja iz člana 269. stav 1. KZ, u kom delu je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud, a oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak, dok je za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA, odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i to u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Novaković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizlazi povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 14. i 20. stav 1. i 2. KZ i člana 423. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i oslobodi okrivljenog za navedeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u odnosu na krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, nedostaju elementi protivpravnosti i krivice jer je okrivljeni postupao u krajnjoj nuždi. Imajući u vidu da okrivljeni poseduje dozvolu za držanje i nošenje puške, shodno članu 33. Zakona o oružju i municiji, po stavu branioca, kao vlasnik oružja mogao je pušku, uz važeću ispravu, prenositi za svoje potrebe, što je obično i činio, iz jedne kuće u drugu, a koje se nalaze na teritoriji Mokre Gore. Prema tome, po stavu branioca u radnjama okrivljenog nema protivpravnosti ni krivice, kao ni u radnjama krivičnog dela za koje je oslobođen od optužbe iz člana 269. stav 1. KZ. Iznošenje puške ispred svoje kuće u kratkom vremenskom trajanju isključivo radi toga da od svog dobra – imovine otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi način nije mogla otkloniti, ne može predstavljati krivično delo nošenje oružja.

Odredbom člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delo, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstava, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom, dok je stavom 5. istog člana propisano da ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. ovog člana za čije nabavljanje i držanje ima odobrenje nadležnog organa će se kazniti zatvorom 6 meseci do 5 godina.

Odredbom člana 20. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi. Stavom 2. istog člana je propisano da krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.

Iz izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, a čije izvršenje je hteo, neovlašćeno, suprotno članu 26. stav 2. Zakona o oružju i municiji nosio oružje za čije držanje ima odobrenje nadležnog organa, tako što je na livadi u blizini svoje kuće neovlašćeno nosio lovačku pušku marke „...“ model „...“ kalibra ..., za koju poseduje dozvolu za držanje oružja.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke pobijane presude proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i to kako objektivni, obzirom da je isti, neovlašćeno nosio lovačku pušku, prostorno van adrese stanovanja i van vremena lova, suprotno članu 26. stav 2. Zakona o oružju i municiji, tako i subjektivni koji se tiču umišljaja i svesti o zabranjenosti dela. Pitanje postojanja svih bitnih obeležja ovog krivičnog dela već je razmatrano u postupku po redovnom pravnom leku, pa ovaj sud prihvatajući razloge date na strani 11 i na strani 12, u stavu 2, 3 i 4 obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

U konkretnom slučaju elementi krajnje nužde, koji isključuju protivpravnost nisu opisani u izreci presude u odnosu na ovo krivično delo, pa su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog da se krajnja nužda odnosila u konkretnoj situaciji i na krivično delo iz člana 348. stav 5. u vezi stava 1. KZ, odnosno neosnovano se ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković