Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и то ловачке пушке, марке и модела наведеног у изреци пресуде.

Пресудом Вишег суда у Ужицу Кж1 239/23 од 05.03.2024. године, делимичним усвајањем жалбе браниоца окривљеног АА, преиначена је пресуда Основног суда у Ужицу К 299/23 од 06.10.2023. године, тако што је Виши суд у Ужицу окривљеног АА, на основу члана 423. тачка 1. ЗКП у вези члана 20. КЗ ослободио од оптужбе због кривичног дела убијање и злостављање животиња из члана 269. став 1. КЗ, у ком делу је одлучио да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда, о чијој висини ће одлучити првостепени суд, а оштећена ББ је ради остваривања имовинскоправног захтева упућена на парнични поступак, док је за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 5. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени АА оглашен кривим првостепеном пресудом, изрекао условну осуду, тако што му је утврдио казну затвора у трајању од три месеца, са роком проверавања у трајању од једне године, док је у преосталом делу жалба браниоца окривљеног АА, одбијена као неоснована, а првостепена пресуда је у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда и то у односу на кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 5. у вези става 1. КЗ, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Слободан Новаковић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док из образложења произлази повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП у вези члана 14. и 20. став 1. и 2. КЗ и члана 423. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и ослободи окривљеног за наведено кривично дело.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа која је одржана без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у образложењу захтева за заштиту законитости истиче повреду члана 439. тачка 1) ЗКП наводима да у односу на кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 5. у вези става 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим, недостају елементи противправности и кривице јер је окривљени поступао у крајњој нужди. Имајући у виду да окривљени поседује дозволу за држање и ношење пушке, сходно члану 33. Закона о оружју и муницији, по ставу браниоца, као власник оружја могао је пушку, уз важећу исправу, преносити за своје потребе, што је обично и чинио, из једне куће у другу, а које се налазе на територији Мокре Горе. Према томе, по ставу браниоца у радњама окривљеног нема противправности ни кривице, као ни у радњама кривичног дела за које је ослобођен од оптужбе из члана 269. став 1. КЗ. Изношење пушке испред своје куће у кратком временском трајању искључиво ради тога да од свог добра – имовине отклони истовремену нескривљену опасност, која се на други начин није могла отклонити, не може представљати кривично дело ношење оружја.

Одредбом члана 348. став 1. Кривичног законика, прописано је да ко неовлашћено израђује, преправља, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, конвертибилно или онеспособљено оружје, његове дело, муницију, експлозивне материје или минско-експлозивна средстава, казниће се затвором од 6 месеци до 5 година и новчаном казном, док је ставом 5. истог члана прописано да ко неовлашћено носи предмете дела из става 1. овог члана за чије набављање и држање има одобрење надлежног органа ће се казнити затвором 6 месеци до 5 година.

Одредбом члана 20. став 1. КЗ прописано је да није кривично дело оно дело које је учињено у крајњој нужди. Ставом 2. истог члана је прописано да крајња нужда постоји кад је дело учињено ради тога да учинилац отклони од свог добра или добра другога истовремену нескривљену опасност која се на други начин није могла отклонити, а при том учињено зло није веће од зла које је претило.

Из изреке првостепене пресуде произлази да је окривљени у време и на месту ближе описаном у изреци, у стању урачунљивости, свестан свог дела и његове забрањености, а чије извршење је хтео, неовлашћено, супротно члану 26. став 2. Закона о оружју и муницији носио оружје за чије држање има одобрење надлежног органа, тако што је на ливади у близини своје куће неовлашћено носио ловачку пушку марке „...“ модел „...“ калибра ..., за коју поседује дозволу за држање оружја.

По налажењу Врховног суда из изреке побијане пресуде произилазе сви битни елементи кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 5. у вези става 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим и то како објективни, обзиром да је исти, неовлашћено носио ловачку пушку, просторно ван адресе становања и ван времена лова, супротно члану 26. став 2. Закона о оружју и муницији, тако и субјективни који се тичу умишљаја и свести о забрањености дела. Питање постојања свих битних обележја овог кривичног дела већ је разматрано у поступку по редовном правном леку, па овај суд прихватајући разлоге дате на страни 11 и на страни 12, у ставу 2, 3 и 4 образложења пресуде другостепеног суда, као довољне, аргументоване и јасне, на ове разлоге упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

У конкретном случају елементи крајње нужде, који искључују противправност нису описани у изреци пресуде у односу на ово кривично дело, па су, по налажењу Врховног суда, неосновани наводи браниоца окривљеног да се крајња нужда односила у конкретној ситуацији и на кривично дело из члана 348. став 5. у вези става 1. КЗ, односно неосновано се истиче повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. ЗКП одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                             Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                       Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић