Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.Š. je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP, propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena je povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa saglasno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakona, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač.1) i 4) i tačka 7), 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) i 3) i članom 441. st.3. i 4. učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom. Branilac okrivljenog koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti samo okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog B.Š. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređene odredbe člana 485, 486. i 487. ZKP, time što je utvrđeno da u konkretnom slučaju nema mesta za ponavljanje krivičnog postupka prema okrivljenom, iako iz samog zahteva, proizlazi da bi ponavljanje postupka dovelo do osude po blažem zakonu, te da prvostepeni sud prilikom odlučivanje o zahtevu nije mogao da se upušta u ocenu verodostojnosti predloženih dokaza, bez sprovedenih izviđajnih radnji, što taj sud čini u pobijanom rešenju, koje je drugostepeni sud potvrdio ne ocenjujući žalbene navode kojima se ukazivalo na navedene povrede zakona.

S obzirom na to da navedene povrede zakona ne predstavljaju razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u pogledu iznetih navoda ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je u prvostepenom rešenju ostalo nejasno čime se prvostepeni sud rukovodio kada je utvrdio da činjenice i dokazi na kojima se zasniva zahtev za ponavljanje krivičnog postupka nisu podobni da sami za sebe ili u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima dovedu do osude po blažem zakonu, kojim navodima se, po oceni ovog suda, ukazuje da pravnosnažno rešenje ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja takođe nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca na osnovu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                       Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      Bata Cvetković,s.r.