Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Б.Ш. је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. ЗКП, прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена је повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, ограничени су разлози због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, па сагласно томе, окривљени на основу члана 485. став 1. тачка 1) и став 4. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости само због повреде тог закона, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач.1) и 4) и тачка 7), 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тачка 1) и 3) и чланом 441. ст.3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред Апелационим судом. Бранилац окривљеног који има право да у корист окривљеног предузима све радње које може предузети само окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости искључиво из разлога прописаних чланом 485. став 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног Б.Ш. у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијаним правноснажним решењима повређене одредбе члана 485, 486. и 487. ЗКП, тиме што је утврђено да у конкретном случају нема места за понављање кривичног поступка према окривљеном, иако из самог захтева, произлази да би понављање поступка довело до осуде по блажем закону, те да првостепени суд приликом одлучивање о захтеву није могао да се упушта у оцену веродостојности предложених доказа, без спроведених извиђајних радњи, што тај суд чини у побијаном решењу, које је другостепени суд потврдио не оцењујући жалбене наводе којима се указивало на наведене повреде закона.

С обзиром на то да наведене повреде закона не представљају разлог због којег окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости у смислу члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног у погледу изнетих навода оценио недозвољеним.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче и то да је у првостепеном решењу остало нејасно чиме се првостепени суд руководио када је утврдио да чињенице и докази на којима се заснива захтев за понављање кривичног поступка нису подобни да сами за себе или у вези са ранијим чињеницама и доказима доведу до осуде по блажем закону, којим наводима се, по оцени овог суда, указује да правноснажно решење не садржи разлоге о одлучним чињеницама, што представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која такође није дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца на основу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио недозвољеним и на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                       Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                      Бата Цветковић,с.р.