Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Dalibora Trujića, advokat Jovo Krtinić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Prema navodima zahteva, sudija Dušan Caranović, koji je presedavao većem koje je donelo prvostepenu presudu, morao je biti izuzet od postupanja u skladu sa članom 37. stav 2. ZKP jer je prethodno učestvovao u donošenju rešenja Kv 4/19 od 04.01.2019. godine kojim je prema okrivljenom, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo obljuba nad nemoćnim licem, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, produžen pritvor. Branilac smatra da okolnost da je sudija Dušan Caranović učestvovao u radu veća koje je odlučivalo o produženju pritvora prema okrivljenom, izaziva sumnju u njegovu nepristrasnost i da je zbog toga navedeni sudija morao biti izuzet od sudijske dužnosti u krivičnom predmetu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Trujića, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako, između ostalog, u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti, dakle, ukoliko je reč o postojanju nekog od razloga za izuzeće predviđenih u članu 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, a ne o postojanju okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost, što bi eventualno mogao biti razlog za izuzeće sudije, odnosno sudije porotnika od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 2. ZKP koju branilac u zahtevu suštinski obrazlaže, samo formalno označavajući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti dovodi u sumnju u nepristrasnost sudije Dušana Caranovića, a osnov koji ističe nije obuhvaćen povredom navedenom u članu 438. stav 1. tačka 4. ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene maloletne AA od 14.09.2018. godine. Prema navodima zahteva, navedeni zapisnik sačinjen je na osnovu člana 285. i 289. stav 1. i 2. ZKP, odnosno u predistražnom postupku i to u Zdravstvenom centru Kladovu, u prisustvu zamenika javnog tužioca, punomoćnika oštećene i predstavnika Centra za socijalni rad. Zamenik javnog tužioca nema ovlašćenja da tokom predistražnog postupka ispituje građane u svojstvu svedoka, pa je usled postupanja javnog tužioca, po mišljenju branioca, navedeni zapisnik o ispitivanju maloletne oštećene nezakonit dokaz i kao takav je morao biti izdvojen iz spisa predmeta i nikako nije mogao biti čitan na glavnom pretresu.

Nezakonitost ovog dokaza branilac obrazlaže i time što navedeni zapisnik o ispitivanju od 14.09.2018. godine, nije potpisao pedijatar preko kog je obavljeno ispitivanje oštećene maloletne AA, a što je obaveza propisana u članu 235. stav 7. ZKP. Obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac se poziva na odredbu člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika, implicirajući da pedijatar ne spada u krug lica koja, prema navedenoj zakonskoj odredbi, mogu prisustvovati ispitivanju maloletnih oštećenih i preko kojih se maloletnim oštećenima mogu postavljati pitanja jer je propisano da to mogu činiti samo psiholog, pedagog, socijalni radnik ili drugo stručno lice.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane obzirom da zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene maloletne AA Kti 17/2018 od 14.09.2018. godine ni sam po sebi, a ni prema načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Viši javni tužilac, na osnovu člana 296. ZKP, naredbu o sprovođenju istrage Kti 17/2018 protiv okrivljenog Dalibora Trujića doneo dana 11.09.2018. godine, i da je svedok oštećena maloletna AA ispitana 14.09.2018. godine, dakle, u istražnom postupku koji u skladu sa članom 43. stav 1. tačka 3) ZKP sprovodi javni tužilac, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ističe da je maloletna oštećena ispitana tokom predistražnog postupka i suprotno zakonskim ovlašćenjima javnog tužioca. Kod takvog stanja stvari, okolnost da se u uvodu zapisnika o ispitivanju svedoka oštećene maloletne AA Kti 17/2018 od 14.09.2018. godine, navodi da je ispitivanje obavljeno „na osnovu člana 285. i člana 289. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku“, koji propisuju ovlašćenja javnog tužioca tokom predistražnog postupka, odnosno saslušanje osumnjičenog, a što je očigledno posledica tehničke omaške pri izradi zapisnika, nije od uticaja na drugačiju ocenu zakonitosti ovog dokaza.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka oštećene maloletne AA Kti 17/2018 od 14.09.2018. godine, proizilazi da je ispitivanje maloletne oštećene pred Višim javnim tužiocem u Negotinu obavljeno na Odeljenju pedijatrije Zdravstvenog centra u Kladovu i to u prisustvu javnog tužioca Radoslava Nedeljkovića, branioca okrivljenog-advokata Zrinka Firulovića, punomoćnika maloletne oštećene-advokata Radiše Srejića i predstavnika Centra za socijalni rad u ... BB, koji su zapisnik potpisali bez ikakvih primedbi. Pored toga, iz navedenog zapisnika proizilazi da je ispitivanju maloletne oštećene prisustvovao ordinirajući lekar dr VV, preko koje je, nakon što je posle pitanja javnog tužioca oštećena počela da plače i izgovorila da se plaši, u neformalnom razgovoru, uspostavljen kontakt sa maloletnom oštećenom koja je nakon toga nastavila sa davanjem iskaza i odgovarala na pitanja javnog tužioca i branioca okrivljenog.

Procesni položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku je propisan odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to u odredbama člana 150. – 157, koji kada je reč o krivičnom postupku predstavlja lex specialis, čija se pravila primarno primenjuju, u cilju sprečavanja sekundarne viktimizacije žrtava krivičnih dela, a kada nešto ovim odredbama nije uređeno, primenjuju se pravila sadržana u Zakoniku o krivičnom postupku, koji iako sadrži određene specifične odredbe o posebnoj zaštiti svedoka i oštećenih u krivičnom postupku, ne sadrži posebne odredbe koje se odnose na odgovarajuće modifikovanje opštih krivičnoprocesnih pravila, onda kada je u krivičnom postupku oštećeni maloletno lice.

Odredbom člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da će kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj, kao i da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. U stavu 2. istog člana propisano je, između ostalog, da se, ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona, saslušanje može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka, dok je u stavu 4. propisano je, pored ostalog, da se maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu saslušati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi- organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica. Istim članom u stavu 5. propisano je da će se kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2, 3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak saslušanja.

U konkretnom slučaju, maloletna oštećena AA ispitana je u istražnom postupku 14.09.2018. godine, što je konstatovano na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 17/2018 i na glavnom pretresu od 22.10.2020. godine, kada je suprotno navodima zahteva, dala iskaz i odgovarala na postavljena pitanja, pa ne stoje navodi zahteva iz kojih proizlazi da je maloletna oštećena faktički samo izjavila da ostaje pri iskazu od 14.09.2018. godine već joj je nakon davanja iskaza sud pročitao njen iskaz iz istražnog postupka, što je u skladu sa odredbom člana 152. stav 5. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ispitivanje maloletne oštećene AA obavljeno u svemu u skladu sa članom 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, što se odnosi i na glavni pretres i na istražni postupak kada su njenom ispitivanju prisustvovala „druga stručna lica“ u smislu stava 152. stav 1. ovog zakona, odnosno predstavnik nadležnog Centra za socijalni rad ali i ordinirajući lekar Zdravstvenog centra u ... u kom je maloletna oštećena ispitana. Prema tome, ispitivanju maloletne oštećene prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom saslušanju – javni tužilac, branilac okrivljenog, punomoćnik maloletne oštećene i predstavnik Centra za socijalni rad, pri čemu su sva navedena lica, potpisala zapisnik bez primedbi ili prigovora bilo koje vrste, pa odsustvo potpisa ordinirajućeg lekara na navedenom zapisniku ne čini ovaj dokaz nezakonitim.

Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog Dalibora Trujića označava i iskaz svedoka GG, koja je prema navodima zahteva vanbračna supruga okrivljenog. Prema navodima zahteva, sud je bio u obavezi da svedoka GG upozori u skladu sa članom 94. stav 3. ZKP da nije dužna da svedoči, i da to upozorenje i njen odgovor unese u zapisnik, a kako takvo upozorenje i odgovor svedoka nisu uneti u zapisnik iz istražnog postupka ni u zapisnik o glavnom pretresu, to branilac smatra da se na iskazu ovog svedoka ne može zasnivati sudska odluka.

Prema stanju u spisima Viši javni tužilac u Negotinu je dana 02.10.2018. godine ispitao svedoka GG, koja je upozorena o dužnostima i pravima svedoka u smislu člana 93. stav 1, člana 94. stav 1, člana 95. stav 1. 2. i 3. i člana 106. ZKP, odnosno, između ostalog, i o razlozima isključenja i oslobođenja od dužnosti svedočenja u smislu člana 93. i 94. ZKP, a zatim je, nakon što je izjavila da nema razloga za oslobođenje od dužnosti svedočenja, iznela svoj iskaz u kom je, pored ostalog, navela da je sa okrivljenim „bila dve godine u emotivnoj vezi“ („izlazili su i dolazio je kod nje u ...“) i da je sa njim živela dvanaest dana, što je sve konstatovano na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti 17/2018.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz navedenog jasno proizilazi da je svedok GG upozorena o razlozima oslobođenja od dužnosti svedočenja u smislu člana 94. stav 1. ZKP i da su ovo upozorenje i njen odgovor da takvih razloga nema, uneti u zapisnik o njenom ispitivanju, pa ne stoje suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je GG privilegovan svedok i da je ispitana protivno članu 94. stav 1. ZKP. Stoga je, po oceni ovog suda, iskaz svedoka GG zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati.

Branilac okrivljenog u zahtevu dalje ističe da su nalaz i mišljenje sudskih veštaka dr Dragane Krasić i Marine Pančić i njihova izjašnjenja sa glavnog pretresa nezakoniti dokazi i da se na njima ne može zasnivati sudska odluka.

Prema navodima zahteva, sudski veštaci su osnovni nalaz i mišljenje zasnovali na dokazima čiju zakonitost branilac osporava, odnosno na iskazu svedoka oštećene maloletne AA i svedoka GG, a pored toga i na „krivičnoj prijavi MUP-a od 10.09.20218. godine i službenoj belešci MUP-a o saslušanju GG od 09.09.2018. godine“. Iznete okolnosti posmatrane u kontekstu okolnosti da stručnom savetniku nije omogućeno da prisustvuje „pregledu“ maloletne oštećene koje su pre glavnog pretresa obavili navedeni sudski veštaci, te okolnosti da stručni savetnik na glavnom pretresu nije ispitan shodno članu 98. i 402. ZKP i da sudski veštaci nisu odgovorili na primedbe koje je odbrana iznela na nalaze i mišljenja, po mišljenju branioca, nesumnjivo upućuju na zaključak da je sud zasnivajući presudu na ovim dokazima učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Na stranama 1-4. nalaza i mišljenja sudskih veštaka dr Dragane Krasić, neuropsihijatra i Marine Pančić, specijaliste medicinske psihologije od 24.10.2018. godine navedeno je kao izvod iz sudske dokumentacije više pisanih dokumenata, pa između ostalog i „krivična prijava od 10.09.2018. godine od strane MUP Kraljevo, službena beleška od 09.09.2018. godine – izjava GG i izjava maloletne AA od 10.09.2018. godine“, međutim, nadalje iz sadržine samog nalaza i datog mišljenja ne proizilazi da se veštačenje zasniva na navedenim pismenima, već su nalaz i mišljenje dati nakon obavljenog psihijatrijskog i psihološkog pregleda i testiranja maloletne oštećene AA, što je jasno navedno u samom nalazu i mišljenju, pa je navedeno veštačenje, po oceni ovog suda, u svemu preduzeto u skladu sa odredbama člana 113. do 124. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije naređeno ni sprovedeno dopunsko psihijatrijsko veštačenje maloletne oštećene, pa ne stoje suprotni navodi branioca okrivljenog da nalaz i mišljenje sudskih veštaka dr Dragane Krasić i Marine Pančić od 24.10.2018. godine predstavljaju „osnovni nalaz i mišljenje“ i da je stoga sud pre početka glavnog pretresa morao da omogući stručnom savetniku odbrane da prisustvuje „pregledu“ maloletne oštećene, koji branilac, očito pogrešno, tumači kao dopunsko psihijatrijsko veštačenje.

Odredba člana 126. ZKP određuje prava i dužnosti stručnog savetnika, odnosno lica koje raspolaže stručnim znanjem, iz oblasti u kojoj je određeno veštačenje, a u stavu 1. ovog člana, između ostalog, propisano je da stručni savetnik ima pravo da bude obavešten o danu, času i mestu veštačenja i da prisustvuje veštačenju kojem pravo imaju da prisustvuju i okrivljeni i njegov branilac u ovoj procesnoj situaciji.

U konkretnom slučaju, razgovor koji su sudski veštaci obavili sa maloletnom oštećenom AA pre njenog ispitivanja na glavnom pretresu, ne predstavlja njeno psihijatrijsko veštačenje, već je reč o odluci suda koja je suštinski procesne prirode i tiče se ocene procesne sposobnosti maloletne oštećene, odnosno njene sposobnosti da bude ispitana u sudnici i pred strankama, pa stoga sud nije postupio suprotno odredbi člana 126. stav 1. ZKP jer nije reč o veštačenju. Okolnost da maloletnoj oštećenoj AA nije dodeljen status posebno osetljivog svedoka, na čemu branilac insistira u ovom krivičnom postupku, zbog čega je, između ostalog, prethodna konsultacija obavljena, ne kompromituje zakonitost njenog iskaza i veštačenja kao dokaza, a eventualno nepostupanje u skladu sa odredbama kojima se pruža krivično pravna zaštita maloletnim oštećenim licima, svakako nije na štetu okrivljenog, već bi u takvim slučajevima moglo biti isključivo na štetu oštećenog lica.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je tokom dokaznog postupka na glavnom pretresu od 22.10.2020. godine ispitao sudske veštake dr Draganu Krasić i Marinu Pančić koje su obavile veštačenje maloletne oštećene i dale nalaz i mišljenje od 24.10.2018. godine, na koji način je okrivljenom, braniocu i stručnom savetniku odbrane omogućio da veštacima postave pitanja, zatraže objašnjenja i stave primedbe na njihov nalaz i mišljenje u bilo kom delu, što je pravo koje je odbrana u potpunosti koristila ispitujući veštake.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je veštačenje maloletne oštećene AA, u konkretnom slučaju, obavljeno u skladu sa odredbama ZKP koje propisuju preduzimanje ove dokazne radnje i da je okrivljenom, njegovom braniocu i stručnom savetniku na glavnom pretresu kroz ispitivanje veštaka, omogućeno preispitivanje jasnoće, potpunosti i ispravnosti nalaza i mišljenja veštaka, njihovih eventualnih protivrečnosti i istinitosti, kao i stručnosti i objektivnosti veštaka, a shodno tome i pravo na delotvornu odbranu, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Shodno svemu navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog Dalibora Trujića.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koju obrazlaže polemisanjem o stepenu utvrđene mentalne zaostalosti maloletne oštećene i shodno tome njenim sposobnostima da pruži otpor, koji je prema njegovom mišljenju relevantan za postojanje krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret, ukazujući tako na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koju Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao obzirom da ne predstavlja razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dalibora Trujića, advokata Jova Krtinića.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                       Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić