Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Mihajlovića, je neosnovan.

Neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog AA, kojima se bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već se, zbog ispunjenosti uslova za primenu odredbe člana 61. Krivičnog zakonika (istovrsnost predmeta dela, korišćenje iste situacije, jedinstvo mesta i prostora i jedinstvo umišljaja okrivljenog), radi o jednom produženom krivičnom delu iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, što bi dovelo do blažeg kažnjavanja okrivljenog po navedenim presudama.

Članom 61. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da krivična dela upravljena protiv ličnosti, mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu. U izreci pravnosnažne presude navedeno je da su krivična dela lake telesne povrede za koja je okrivljeni AA oglašen krivim, izvršena prema različitim licima – oštećenoj BB i oštećenoj VV, pa, pošto se radi o krivičnim delima upravljenim prema ličnostima ,čiji je zaštitni objekat telesni integritet ili zdravlje čoveka, to po oceni Vrhovnog suda, svaka radnja za sebe sadrži sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i ne mogu činiti jedno produženo krivično delo, pa time što nije primenjena odredba člana 61. KZ, već je okrivljeni oglašen krivim za dva samostalna krivična dela pravnosnažnim presudama ,nije učinjena povreda zakona iz čl. 439. tačka 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog neosnovano u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredaba člana 460. i 462. stav 3. ZKP. Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu navoda u vezi navedenih povreda nije upuštao, jer ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić