Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Драгана Михајловића, је неоснован.

Неосновани су наводи захтева браниоца окривљеног АА, којима се без нумеричког означавања, указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и с тим у вези истиче да се у радњама окривљеног не стичу елементи два кривична дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика, већ се, због испуњености услова за примену одредбе члана 61. Кривичног законика (истоврсност предмета дела, коришћење исте ситуације, јединство места и простора и јединство умишљаја окривљеног), ради о једном продуженом кривичном делу из члана 122. став 2. у вези става 1. у вези члана 61. Кривичног законика, што би довело до блажег кажњавања окривљеног по наведеним пресудама.

Чланом 61. став 2. Кривичног законика прописано је да кривична дела управљена против личности, могу чинити продужено кривично дело само ако су учињена према истом лицу. У изреци правноснажне пресуде наведено је да су кривична дела лаке телесне повреде за која је окривљени АА оглашен кривим, извршена према различитим лицима – оштећеној ББ и оштећеној ВВ, па, пошто се ради о кривичним делима управљеним према личностима ,чији је заштитни објекат телесни интегритет или здравље човека, то по оцени Врховног суда, свака радња за себе садржи сва битна законска обележја кривичног дела 122. став 2. у вези става 1. Кривичног законика и не могу чинити једно продужено кривично дело, па тиме што није примењена одредба члана 61. КЗ, већ је окривљени оглашен кривим за два самостална кривична дела правноснажним пресудама ,није учињена повреда закона из чл. 439. тачка 2. ЗКП.

Из изнетих разлога, по оцени овога суда, бранилац окривљеног неосновано у захтеву указује да су побијане пресуде донете уз повреду закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Поред овога, бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреде одредаба члана 460. и 462. став 3. ЗКП. Врховни суд се у разматрање и оцену навода у вези наведених повреда није упуштао, јер не представљају законом дозвољене разлоге у смислу члана 485. став 4. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић