Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog, advokatu D.K., ali ga nije obavestio o sednici veća kao ni Republičkog javnog tužioca, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

U konkretnom slučaju okrivljeni G.I., prvostepenom presudom oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, te je istovremeno određeno da će se ova kazna izvršiti uz elektronski nadzor, na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je navedenom pravnosnažnom presudom povređena odredba člana 45. stav 5. KZ, u korist okrivljenog G.I.

Naime, članom 45. stav 5. Krivičnog zakonika propisano je da, ako sud učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvarivati svrha kažnjavanja.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da se način izvršenja kazne zatvora propisan stavom 5. člana 45. KZ, može odrediti samo u situaciji kada sud učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci, to je prvostepeni sud odredivši da se kazna zatvora u navedenom trajanju izvrši tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, povredio odredbu člana 45. stav 5. KZ u korist okrivljenog G.I.

Nalazeći da je zahtev za zaštitu Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je samo utvrdio da je navedenom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu, povređen zakon u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnost odluke protiv koje je zahtev podnet.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da nije mogao da prihvati predlog Republičkog javnog tužioca iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti da se zahtev usvoji i donese presuda kojom će se ukinuti ili preinačiti prvostepena presuda imajući u vidu prirodu povrede koja je u konkretnom slučaju učinjena u korist okrivljenog da u takvoj procesnoj situaciji Vrhovni kasacioni sud može samo da utvrdi postojanje povrede zakona ne dirajući pravnosnažanost odluke protiv koje je zahtev podnet na štetu okrivljenog u smislu člana 492. stav 1. tačka 3. i član 493. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 493. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                            Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.