.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 74/2015
28.01.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.L., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti podnetom od strane okrivljenog M.L., protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 2K br. 2627/10 od 05.08.2014. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 658/14 od 27.11.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.L., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 2K br. 2627/10 od 05.08.2014. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 658/14 od 27.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 2K br. 2627/10 od 05.08.2014. godine okrivljeni M.K. i M.L. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u saizvršilaštvu u vezi člana 33. Krivičnog zakonika za koje su im izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva isplate iznos od 160.000,00 dinara, kao i da plate sudski paušal u iznosu od po 5.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 br. 658/14 od 27.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M.L., a prvostepena presuda, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni M.L. bez isticanja posebnih zakonskih razloga, s`tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtev podnosi zbog povrede odredbe člana 17. i člana 352. Zakonika o krivičnom postupku, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.L., pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“, broj 120/22), propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo poreko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredbi, jasno proizilazi da okrivljeni M.L. nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti. S`obzirom na napred navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na šta po zakonu nema ovlašćenje, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev okrivljenog M.L., nedozvoljen.
Stoga je Vrhovni kasacioni sud iz napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2 ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
