Кзз 74/2015

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 74/2015
28.01.2015. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Зорана Таталовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног М.Л., због кривичног дела превара из члана 208. став 1. у саизвршилаштву у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости поднетом од стране окривљеног М.Л., против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 2К бр. 2627/10 од 05.08.2014. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 бр. 658/14 од 27.11.2014. године, у седници већа одржаној дана 28.01.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног М.Л., поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крушевцу 2К бр. 2627/10 од 05.08.2014. године и Вишег суда у Крушевцу Кж1 бр. 658/14 од 27.11.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу 2К бр. 2627/10 од 05.08.2014. године окривљени М.К. и М.Л. оглашени су кривим због кривичног дела превара из члана 208. став 1. у саизвршилаштву у вези члана 33. Кривичног законика за које су им изречене условне осуде, тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по шест месеци и истовремено одређено да се неће извршити ако окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не изврше ново кривично дело. Истом пресудом окривљени су обавезани да оштећеном на име имовинскоправног захтева исплате износ од 160.000,00 динара, као и да плате судски паушал у износу од по 5.000,00 динара, а све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Пресудом Вишег суда у Крушевцу Кж1 бр. 658/14 од 27.11.2014. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног М.Л., а првостепена пресуда, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је окривљени М.Л. без истицања посебних законских разлога, с`тим што из образложења захтева произилази да се захтев подноси због повреде одредбе члана 17. и члана 352. Законика о кривичном поступку, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине обе нижестепене пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости окривљеног М.Л., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11, 101/11), који се примењује од 01.10.2013. године (Закон о изменама и допунама Законика о кривичном поступку „Службени гласник РС“, број 120/22), прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво пореко браниоца.

Из наведених законских одредби, јасно произилази да окривљени М.Л. није овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости. С`обзиром на напред наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени лично поднео захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, на шта по закону нема овлашћење, Врховни касациони суд је нашао да је захтев окривљеног М.Л., недозвољен.

Стога је Врховни касациони суд из напред изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2 ЗКП-а, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                          Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                          Невенка Важић, с.р.