Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Aleksandra Jakovljevića, advokati Ksenija Popović i Berislav Ilić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 249/21 od 31.03.2021. godine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak i odluku po žalbi branilaca okrivljenog izjavljenoj na presudu Osnovnog suda u Obrenovcu K.br.268/20 od 20.01.2021. godine, kao i da shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP, s obzirom na sadržaj zahteva, odredi da se odloži izvršenje pravnosnažne presude do okončanja postupka po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branioci okrivljenog Aleksandra Jakovljevića zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označavaju ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je sud na štetu okrivljenog povredio krivični zakon kada ga je oglasio krivim i osudio za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, jer je, po stavu branilaca, sud okrivljenog u konkretnom slučaju trebalo da oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, obzirom da se količina od ukupno 56,58 grama opojne droge amfetamina koju je okrivljeni kritičnom prilikom neovlašćeno držao ne može smatrati velikom količinom, a što je element bića krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji se primenjuje od 01.12.2019. godine) čini onaj ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude i to da je okrivljeni Aleksandar Jakovljević „... u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, neovlašćeno držao u velikoj količini supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to ukupno 56,58 grama amfetamina koji se nalazi na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ..., pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, na taj način što je u magacinskom prostoru PD „AA“, koji mu je stavio na raspolaganje BB, u ormaru ostavio i držao teglu u kojoj su se nalazile dve veće PVC kesice sa po 3 PVC kesice u kojima je bila navedena opojna droga, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, a u vreme i mestu kako je to bliže opisano u izreci pravnosnažne presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Aleksandra Jakovljevića stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Kako je, dakle, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno primenjen krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog.

Inače, ne postoji opšteprihvaćeno pravno shvatanje o tome koja tačno količina opojne droge, između ostalih i opojne droge amfetamina, se smatra velikom količinom opojne droge kod krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, već u svakom konkretnom slučaju, a uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti tog konkretnog slučaja, sud ceni da li se radi o velikoj količini opojne droge ili ne, a što je sud u ovom slučaju detaljno cenio i za svoju odluku u obrazloženjima pobijanih nižestepenih presuda dao jasne i argumentovane razloge.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi branilaca okrivljenog da su neargumentovana i paušalna obrazloženja nižestepenih sudova vezano za to da količina od 56,58 grama opojne droge amfetamina predstavlja veliku količinu opojne droge, bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Aleksandra Jakovljevića, advokata Ksenije Popović i Berislava Ilića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branilaca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić