Кзз 747/2021 чл. 439 т.2 зкп

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 747/2021
07.07.2021. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Дубравке Дамјановић, Бате Цветковића и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Александра Јаковљевића, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости бранилаца окривљеног Александра Јаковљевића, адвоката Ксеније Поповић и Берислава Илића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Обреновцу К.бр.268/20 од 20.01.2021. године и Апелационог суда у Београду Кж1 249/21 од 31.03.2021. године, у седници већа одржаној дана 07.07.2021. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног Александра Јаковљевића, адвоката Ксеније Поповић и Берислава Илића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Обреновцу К.бр.268/20 од 20.01.2021. године и Апелационог суда у Београду Кж1 249/21 од 31.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Обреновцу К.бр.268/20 од 20.01.2021. године окривљени Александар Јаковљевић је оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ и осуђен је на казну затвора у трајању од 3 (три) године и 2 (два) месеца у коју му се урачунава време проведено у притвору од 10.02.2020. године до 25.09.2020. године.

Истом пресудом окривљеном је изречена мера безбедности одузимање предмета и то опојне дроге амфетамин у количини од 56,58 грама, а која је од окривљеног привремено одузета уз потврду ПС Обреновац од 10.02.2020. године. Окривљени је обавезан да плати суду на име паушала износ од 10.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде. Окривљени је обавезан да суду накнади и остале трошкове кривичног поступка, с тим што ће се посебно решење о тим трошковима донети када се прибаве подаци о њиховој висини.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 249/21 од 31.03.2021. године одбијена је као неоснована жалба бранилаца окривљеног Александра Јаковљевића, адвоката Ксеније Поповић и Ивана Николића и потврђена је пресуда Основног суда у Обреновцу К.бр.268/20 од 20.01.2021. године.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднели су браниоци окривљеног Александра Јаковљевића, адвокати Ксенија Поповић и Берислав Илић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те да укине пресуду Апелационог суда у Београду Кж1 249/21 од 31.03.2021. године и предмет врати том суду на поновни поступак и одлуку по жалби бранилаца окривљеног изјављеној на пресуду Основног суда у Обреновцу К.бр.268/20 од 20.01.2021. године, као и да сходно одредби члана 488. став 3. ЗКП, с обзиром на садржај захтева, одреди да се одложи извршење правноснажне пресуде до окончања поступка по поднетом захтеву.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Наиме, браниоци окривљеног Александра Јаковљевића захтев за заштиту законитости подносе због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП која је општег карактера, при чему формално не означавају ни једну повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП, али се из образложења захтева закључује да је исти поднет због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП. Ово, имајући у виду да се у захтеву наводи да је суд на штету окривљеног повредио кривични закон када га је огласио кривим и осудио за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, јер је, по ставу бранилаца, суд окривљеног у конкретном случају требало да огласи кривим за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 1. КЗ, обзиром да се количина од укупно 56,58 грама опојне дроге амфетамина коју је окривљени критичном приликом неовлашћено држао не може сматрати великом количином, а што је елемент бића кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости бранилаца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. Кривичног законика („Службени гласник РС“, број 35/2019 од 21.05.2019. године, који се примењује од 01.12.2019. године) чини онај ко неовлашћено држи у великој количини супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге.

Имајући у виду цитирани законски опис бића кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, то, по налажењу Врховног касационог суда, из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци правноснажне пресуде и то да је окривљени Александар Јаковљевић „... у стању смањене урачунљивости, али не битно, неовлашћено држао у великој количини супстанцу која је проглашена за опојну дрогу и то укупно 56,58 грама амфетамина који се налази на Списку психоактивних контролисаних супстанци Правилника о утврђивању списка психоактивних контролисаних супстанци ..., при чему је био свестан свога дела и хтео његово извршење, на тај начин што је у магацинском простору ПД „АА“, који му је ставио на располагање ББ, у ормару оставио и држао теглу у којој су се налазиле две веће ПВЦ кесице са по 3 ПВЦ кесице у којима је била наведена опојна дрога, а био је свестан да је његово дело забрањено“, а у време и месту како је то ближе описано у изреци правноснажне пресуде, јасно и недвосмислено произилази да се у описаним радњама окривљеног Александра Јаковљевића стичу сва битна законска субјективна и објективна обележја кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, за које је он оптужен и правноснажно оглашен кривим. Како је, дакле, по налажењу Врховног касационог суда, у конкретном случају правилно примењен кривични закон правном квалификацијом кривичноправних радњи окривљеног као кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, то се стога неосновано захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП на штету окривљеног.

Иначе, не постоји општеприхваћено правно схватање о томе која тачно количина опојне дроге, између осталих и опојне дроге амфетамина, се сматра великом количином опојне дроге код кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, већ у сваком конкретном случају, а узимајући у обзир све релевантне околности тог конкретног случаја, суд цени да ли се ради о великој количини опојне дроге или не, а што је суд у овом случају детаљно ценио и за своју одлуку у образложењима побијаних нижестепених пресуда дао јасне и аргументоване разлоге.

У осталом делу захтева за заштиту законитости, наводи бранилаца окривљеног да су неаргументована и паушална образложења нижестепених судова везано за то да количина од 56,58 грама опојне дроге амфетамина представља велику количину опојне дроге, би по налажењу овога суда представљали битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, а што није дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његових бранилаца у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, па Врховни касациони суд ове наводе захтева није ни разматрао.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног Александра Јаковљевића, адвоката Ксеније Поповић и Берислава Илића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев бранилаца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      За председника већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић