Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to u odnosu na radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela izvršenu dana 12.03.2012. godine, na iskazu saokrivljenog DD iz presude kojom je prihvaćen sporazum javnog tužioca i ovog okrivljenog o priznanju krivičnog dela, a u odnosu na radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela učinjenu 13.03.2012. godine na iskazu okrivljenog AA, datom u predistražnom postupku u PU Novi Sad, dana 20.03.2012. godine, sa obrazloženjem da ovaj dokaz nije izveden u dokaznom postupku na glavnom pretresu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz obrazloženja prvostepene presude proizlazi da je prvostepeni sud činjenično stanje u odnosu na krivičnopravnu radnju produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, izvršenu dana 12.03.2012. godine utvrdio između ostalog i na osnovu iskaza saokrivljenog DD datog dana 14.06.2012. godine u predistražnom postupku pred ovlašćenim službenim licem PU Novi Sad u prisustvu branioca, a ne na odbrani ovog okrivljenog iznetoj nakon razdvajanja krivičnog postupka koja je sadržana u sporazumu o priznanju krivičnog dela i u presudi kojom je navedeni sporazum prihvaćen.

Kako se, dakle, pobijana pravnosnažna presuda očigledno ne zasniva na odbrani okrivljenog DD iz pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu Spk 231/17 od 04.10.2017. godine, kojom je prihvaćen Sporazum o priznanju krivičnog dela u odnosu na tog okrivljenog, to su navodi zahteva branioca okrivljenog da je navedeni dokaz kao nezakonit korišćen u ovom krivičnom postupku, ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, kada je u pitanju iskaz okrivljenog AA, dat u predistražnom postupku, dana 20.03.2012. godine, Vrhovni kasacioni sud nalazi da stoji navod branioca da ovaj dokaz nije izveden na glavnom pretresu. Međutim, iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 04.11.2019. godine, proizlazi da se okrivljeni u svojoj odbrani izjašnjavao o svom iskazu iz predistražnog postupka koji je dao u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, a nakon obavljenog poverljivog razgovora, a kako je odbrana okrivljenog data u toku celokupnog postupka koji obuhvata predistražni i krivični postupak, jedinstvena, to, po oceni ovoga suda, nije bilo neophodno da sud u toku dokaznog postupka na glavnom pretresu pročita odbranu okrivljenog iz predistražnog postupka, tako da to što ovaj iskaz nije formalno izveden na glavnom pretresu, isti ne čini nezakonitim dokazom koji se u smislu člana 84. stav 1. ZKP, nije mogao koristiti u krivičnom postupku, posebno kada se ima u vidu da se okrivljeni o ovom iskazu izjašnjavao u svojoj odbrani na glavnom pretresu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i da su iste donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da nijednim izvedenim dokazom u toku postupka nije dokazano postojanje svesti okrivljenog o zajedničkom izvršenju krivičnog dela, te da samim tim, nedostaje subjektivan uslov neophodan za saizvršilaštvo, zatim da u toku postupka nije utvrđeno da je izvršenju predmetnog krivičnog dela prethodila zajednička odluka svih okrivljenih kao i da u odnosu na ovog okrivljenog nedostaje i objektivna komponenta saizvršilaštva, jer isti postupanjem na način opisan u dispozitivu optužnog akta, nije doprineo ostvarenju krivičnog dela i nastupanju posledice.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za postojanje zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu izvednih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Ostalim navodima zahteva da nije jasno zbog čega je sud poklonio veru iskazu okrivljenog DD, s obzirom na to da je isti suprotan iskazima svedoka oštećene VV, ĐĐ i EE, koji su u pogledu bitnih činjenica međusobno saglasni, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog osporava ocenu navedenih dokaza i u vezi sa tim osporava pravnosnažnu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić