Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava izveštaj Centra za socijalni rad Žitište od 25.05.2018. godine, koji prema navodima zahteva, unapred inkriminiše okrivljenog AA pri čemu takav zaključak donosi organ koji za to nije ovlašćen i to na osnovu izjave oštećene, bez drugih dokaza koji bi potkrepili njenu izjavu u postupku u kom to nije dozvoljeno. Predmetni izveštaj, sadrži nalaz i mišljenje, uz prethodni kratki elaborat događaja, sačinjen je po nalogu strane u postupku koja je direktno zainteresovana za ishod krivičnog postupka – javnog tužioca i ne može se podvesti ni pod jednu dokaznu radnju propisanu Zakonikom o krivičnom postupku. Sačinjavanjem takvog izveštaja, Centar za socijalni rad je, prema navodima zahteva, prekoračio ovlašćenja koja mu je poverila država i neopravdano uzeo ulogu suda kada je u izveštaju konstatovao da je došlo do nasilja i da postoji opasnost od ponavljanja nasilničkog ponašanja.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gvozdena Grgura, ocenjuje kao neosnovane. Izneti navodi odnosno navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovano je isticana i u postupku po redovnom pravnom leku pa Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge date na strani 3, u drugom stavu, presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 270/20 od 08.04.2021. godine kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1 KZ neophodno da se radnja izvršenja preduzima u kontinuitetu, u određenom vremenskom periodu, gde je oštećena učestalo izložena određenom vidu fizičkog ili psihičkog nasilja. U konkretnom slučaju, okrivljeni AA radnju izvršenja za koju se tereti, preduzeo je samo jednom pri čemu njegova radnja nije takvog intenziteta ili karaktera da može značajnije ugroziti duševni mir ili spokojstvo oštećene niti je javni tužilac to dokazao, pa stoga, prema navodima zahteva, radnjom okrivljenog nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ceni se iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz izreke pobijane pravnosnažne presude.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ propisano je da krivično delo nasilja u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Odredbom člana 112. tačka 30) propisano je da se kada je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Imajući u vidu izneto te činjenicu da se u izreci pobijane presude, pored vremena i mesta izvršenja, protivpravnosti i krivice okrivljenog, navodi da je okrivljeni AA „primenom nasilja i pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio duševno spokojstvo i stanje člana svoje porodice, tadašnje supruge BB, na taj način što je nakon kraćeg verbalnog sukoba sa oštećenom, uhvatio oštećenu u predelu lica ispod očiju i stiskao oštećenu gurajući oštećenu u pravcu dnevne sobe, te je tom prilikom zadao jedan udarac otvorenom šakom u predelu brade, od kog udarca je oštećena pala na pod i tom prilikom zadobila lake telesne povrede“ bliže opisane u izreci, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog AA stiču sva zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim.

Dakle, kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pobijane pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela i njegove protivpravnosti, čije izvršenje je hteo, vršenjem nasilja bliže opisanog u izreci presude, ugrozio spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje svoje tadašnje supruge, to su, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno nižestepeni sudovi našli da je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ dovoljno da je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, imajući pri tome u vidu da iz stanja u spisima proizilazi i da u konkretnom slučaju oštećena i u predeliktnom periodu bila izložena psihofizičkom nasilju, da problemi okrivljenog i oštećene datiraju od ranije i da su kritičnom prilikom kulminirali.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca, advokata Gvozdena Grgura, neosnovani.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić