Врховни касациони суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног доставио Републичком јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву указује на битну одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и као незаконит доказ означава извештај Центра за социјални рад Житиште од 25.05.2018. године, који према наводима захтева, унапред инкриминише окривљеног АА при чему такав закључак доноси орган који за то није овлашћен и то на основу изјаве оштећене, без других доказа који би поткрепили њену изјаву у поступку у ком то није дозвољено. Предметни извештај, садржи налаз и мишљење, уз претходни кратки елаборат догађаја, сачињен је по налогу стране у поступку која је директно заинтересована за исход кривичног поступка – јавног тужиоца и не може се подвести ни под једну доказну радњу прописану Закоником о кривичном поступку. Сачињавањем таквог извештаја, Центар за социјални рад је, према наводима захтева, прекорачио овлашћења која му је поверила држава и неоправдано узео улогу суда када је у извештају констатовао да је дошло до насиља и да постоји опасност од понављања насилничког понашања.

Врховни касациони суд изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Гвоздена Гргура, оцењује као неосноване. Изнети наводи односно наведена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП неосновано је истицана и у поступку по редовном правном леку па Врховни касациони суд прихватајући разлоге дате на страни 3, у другом ставу, пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 270/20 од 08.04.2021. године као довољне, аргументоване и јасне, на исте упућује у смислу члана 491. став 2. ЗКП.

Бранилац у поднетом захтеву указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, наводима да је за постојање кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1 КЗ неопходно да се радња извршења предузима у континуитету, у одређеном временском периоду, где је оштећена учестало изложена одређеном виду физичког или психичког насиља. У конкретном случају, окривљени АА радњу извршења за коју се терети, предузео је само једном при чему његова радња није таквог интензитета или карактера да може значајније угрозити душевни мир или спокојство оштећене нити је јавни тужилац то доказао, па стога, према наводима захтева, радњом окривљеног нису остварена битна обележја кривичног дела из члана 194. став 1. КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Постојање повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП цени се из чињеничног описа кривичног дела из изреке побијане правноснажне пресуде.

Одредбом члана 194. став 1. КЗ прописано је да кривично дело насиља у породици чини онај ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобзирним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана своје породице.

Одредбом члана 112. тачка 30) прописано је да се када је радња кривичног дела одређена трајним глаголом сматра да је дело учињено, ако је радња извршена једном или више пута.

Имајући у виду изнето те чињеницу да се у изреци побијане пресуде, поред времена и места извршења, противправности и кривице окривљеног, наводи да је окривљени АА „применом насиља и претњом да ће напасти на живот или тело, дрским и безобзирним понашањем угрозио душевно спокојство и стање члана своје породице, тадашње супруге ББ, на тај начин што је након краћег вербалног сукоба са оштећеном, ухватио оштећену у пределу лица испод очију и стискао оштећену гурајући оштећену у правцу дневне собе, те је том приликом задао један ударац отвореном шаком у пределу браде, од ког ударца је оштећена пала на под и том приликом задобила лаке телесне повреде“ ближе описане у изреци, то по оцени Врховног касационог суда, јасно произилази да се у конкретном случају у радњама окривљеног АА стичу сва законска субјективна и објективна обележја кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ за које је правноснажно оглашен кривим.

Дакле, како из чињеничног описа кривичног дела утврђеног у изреци побијане правноснажне пресуде јасно произилази да је окривљени АА, у урачунљивом стању, свестан свога дела и његове противправности, чије извршење је хтео, вршењем насиља ближе описаног у изреци пресуде, угрозио спокојство, телесни интегритет или душевно стање своје тадашње супруге, то су, по оцени Врховног касационог суда, правилно нижестепени судови нашли да је за постојање кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ довољно да је радња извршења предузета само једном, имајући при томе у виду да из стања у списима произилази и да у конкретном случају оштећена и у пределиктном периоду била изложена психофизичком насиљу, да проблеми окривљеног и оштећене датирају од раније и да су критичном приликом кулминирали.

Имајући у виду наведено Врховни касациони суд, насупрот наводима захтева браниоца окривљеног, налази да побијаним пресудама није учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП па су стога наводи захтева за заштиту законитости браниоца, адвоката Гвоздена Гргура, неосновани.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и став 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић