Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marjana Nikolića – advovkat Miroslav Vasić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredaba člana 439. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede odredaba člana 275. stav 3. ZKP, povrede odredaba člana 565. ranije važećeg ZKP, povrede odredaba članova 54. i 56. ZIKS-a, te povrede odredaba člana 105. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 107. stav 4. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja tako što će utvrditi da je nastupila relativna zastarelost izvršenja kazne u trajanju od tri godine i tri meseca koja je okrivljenom izrečena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 br.1989/08 od 25.11.2008. godine ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, uz naredbu da odluku donese izmenjeno vanraspravno krivično veće.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa saglasno tome, okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakona, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom. Branilac okrivljenog, koji ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti sam okrivljeni, u smislu člana 71. stav 1. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo iz razloga propisanih članom 485. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog Marjana Nikolića – advokat Miroslav Vasić u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, navodi povredu zakona iz člana 439. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, međutim ovu povredu samo formalno označava, dok u obrazloženju zahteva ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda odredaba člana 105. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 107. stav 4. KZ, zbog nastupanja relativne zastrelosti izvršenja kazne u konkretnom slučaju.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je okrivljeni podneskom od 24.04.2008. godine obavestio sud o promeni adrese svog prebivališta, te da je protivno odredbi 187. stav 2. ZKP koji se primenjivao u vreme nastupanja pravnosnažnosti presude, Okružni sud u Beogradu pravnosnažnu presudu poslao na izvršenje nenadležnom Trećem osnovnom sudu u Beogradu koji je „zatim nezakonito uputio nalog za izvršenje kazne na pogrešnu adresu, protivno odredbi člana 56 ZIKS-a a zatim doneo i naredbu o raspisivanju poternice za okrivljenim, iako za to nisu postojali zakonski uslovi propisani odredbom člana 565. tada važećeg ZKP“.

Prema stavu branioca, u ovoj pravnoj situaciji, sve radnje koje je preduzeo nenadležni sud, a koje uključuju upućivanje naloga za izvršenje kazne na pogrešnu adresu i na osnovu toga izdavanje naloga za izdavanje poternice su nezakonite i ne proizvode pravno dejstvo u smislu odredbe člana 107. stav 4. KZ, pa kako Osnovni sud u Aleksincu, kao nadležan sud, nije preduzeo nijednu radnju u cilju izvršenja kazne prema okrivljenom, to je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost izvršenja kazne 25.11.2013. godine, shodno odredbi člana 105. stav 1. tačka 5. KZ, a pobijanim rešenjima kojima je odbijen zahtev branioca okrivljenog za utvrđenje nastupanja relativne zastarelosti kazne zatvora kao neosnovan, odnosno odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, učinjena je bitna povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povreda člana 54. i 56. ZIKS-a, te odredaba 187. stav 3. i 565. ranije važećeg ZKP, odnosno člana 275. stav 3. aktuelnog ZKP, kao i povreda odredaba člana 105. stav 1. tačka 5) u vezi sa članom 107. stav 4. KZ.

Imajući u vidu da navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, te da je navedenom zakonskom odredbom, što se zastarelosti tiče, kao zakonski osnov propisana jedino odredba člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP koja se odnosi na zastarelost krivičnog gonjenja, a ne i na zastarelost izvršenja pravnosnažno izrečene kazne zatvora, u smislu povreda zakona iz člana 105. stav 1. tačka 5) u vezi člana 107. stav 4. ZKP, a na koju povredu se prevashodno ukazuje izloženim navodima zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marjana Nikolića – advokata Miroslava Vasića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,                                                                                                        Vesko Krstajić,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić