Presudom Višeg suda u Vranju Kž 131/17 od 20.04.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog BB, pa je presuda Osnovnog suda u Vranju K br.1801/13 od 16.11.2016. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Džejn Drešević, bez navođenja zakonskog osnova, a iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da iste preinači u korist okrivljenog, kao i da donese odluku kojom se odlaže izvršenje krivične sankcije do donošenja odluke Vrhovnog kasacionog suda.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA navodi da je u konkretnom slučaju došlo do pokretanja krivičnog postupka od strane neovlašćenog lica, jer je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret krivično delo za koje se gonjenje ne preduzima po službenoj dužnosti, već isključivo po privatnoj tužbi oštećenog kao tužioca. Prvostepeni i drugostepeni sud su prihvatili nadležnost javnog tužioca za delo koje se goni po privatnoj tužbi i na taj način povredili zakonska i ustavna prava okrivljenog AA, na koji način se zahtevom branioca ovog okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Odredbom člana 122. stav 1. KZ propisano je da ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine, stavom 2. istog člana propisano da ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine, dok je stavom 4. istog člana propisano da se gonjinje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima po privatnoj tužbi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predlogom za preduzimanje određenih istražnih radnji Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 716/13 od 29.03.2013. godine protiv AA stavljen taj predlog radi utvrđivanja postojanja elementa krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kao i da je optužni predlog Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 716/13 od 29.10.2013. godine protiv ovog okrivljenog podnet zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kako se shodno članu 122. stav 4. KZ krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi samo zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a okrivljenom je tokom celog krivičnog postupka bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je gonjenje od strane javnog tužioca u odnosu na okrivljenog AA zbog krivičnog dela lake telesne povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ preduzeto od strane ovlašćenog tužioca, dok su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakontosti branioca ovog okrivljenog neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu drugih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, obzirom da se istima osporavaju činjenična utvrđenja u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                              Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić