Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 245/23 od 10.05.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Subotici i žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Subotici K 35/20 od 30.12.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Đurđević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Đurđević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika iako je u izreci presude izostao bitan element krivičnog dela - namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi, zbog čega prema stavu branioca u izreci presude nije utvrđen ni oblik vinosti sa kojim je postupao okrivljeni.

Krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika „Službeni glasnik RS“ broj 94/16, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 3. istog člana, postojaće ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA u vremenskom periodu od 21.08.2007. godine do 24.08.2007. godine, kao odgovorno lice vlasnik AD „Terra Formata“ Senta, u kome je on faktički donosio sve odluke i bio potpisnik Ugovora o sufinansiranju pogona za primenu novih tehnologija u APV Vojvodina broj 114-451-0125/2007-02 od 03.08.2007. godine, tokom sprovođenja ovog ugovora, u kojem su uređena međusobna prava i obaveze ugovornih strana o sufinansiranju Modernizacije pogona za proizvodnju opeke u Senti i to između ugovornih stranaka Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj, kao finansijera i AD „Terra Formata“ Senta, kao korisnika novčanih sredstava, prekoračenjem granica svog ovlašćenja pribavio drugom fizičkom licu BB protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1.855.134,17 dinara, na taj način što je prikazao na osnovu lažne dokumentacije..., da je naručilac radova AD „Terra Formata“, a izvođač istih Zanatsko trgovinska radnja ZTR „Novosadsko proleće“ iz Novog Sada, a zatim je BB izdao avansne račune....., ispred ZTR „Novosadsko Proleće“ Novi Sad sačinio, izdao i overio svojim potpisom kojom je, lažno prikazao da su izvedeni ugovoreni zemljani i betonski radovi u AD „Terra Formata“ Senta u ukupnoj vrednosti od 1.855.134,17 dinara, a koje je stvarno izvelo DOO „Javornik“ Subotica, te su isti plaćeni od strane AD „Terra Formata“, na osnovu ispostavljenih privremenih i konačnih situacija, koje u potpunosti odgovoraju projektno tehničkoj dokumentaciji, te je u već gore navedenom vremenskom periodu sa računa AD „Terra Formata“ otvorenog u Vojvođanskoj banci AD preneto na račune ZTR „Novosadsko Proleće“ Novi Sad, vlasništvo BB ukupan iznos od 1.855.134,17 dinara, po osnovu dva zaključena ugovora za izvođenje Zemljanih i betonskih radova i to..... , sve u ukupnom iznosu od 1.855.134,17 dinara, koji novac je BB istog dana podigao u vidu povraćaja pozajmice osnivača u navedenim iznosima sa računa i na ovaj način je navedenom fizičkom licu pribavio protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je okrivljeni AA bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, a zatim je tako sačinjenu lažnu dokumentaciju okrivljeni AA priložio uz izveštaj.....Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj Novi Sad, da bi dokazao da su odobrena sredstva namenski utrošena za adaptaciju građevinskih objekata AD „Terra Formata" Senta, shodno zaključenom Ugovoru o sufinansiranju pogona za primenu novih tehnologija u AP Vojvodina broj 114-451-0125/2007-02, zbog čega je oštećen budžet AP Vojvodina sa ovim iznosom, iako je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u izreci pobijane prvostepene presude, navedena su sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u tome što je okrivljeni kao odgovorno lice vlasnik AD „Terra Formata“ Senta, prekoračenjem granica svog ovlašćenja, drugom fizičkom licu pribavio protivpravnu imovinsku korist odnosno budžetu AP Vojvodina naneo imovinsku štetu u iznosu od 1.855.134,17 dinara, što je posledica i kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti, umišljaja okrivljenog za izvršenje dela i svest o zabranjenosti dela, na koji način je u izreci presude u potpunosti opisana krivica okrivljenog. Pri tome, a suprotno stavu branioca, pribavljanje protivpravne imovinske koristi, kroz prekoračenje njegovih ovlašćenja kao odgovornog lica je, u izreci presude, jasno označeno kao realizovano svesnom i voljnom radnjom okrivljenog kao uračunljivog lica, a zakonski opis krivičnog dela zahteva samo umišljaj kao oblik krivice koji je ovde nesumnjivo utvrđen. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu povrede krivičnog zakona u smislu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer prema mišljenju branioca radnje koje je okrivljeni preduzeo, ne predstavljaju prekoračenje granica njegovog ovlašćenja u smislu člana 227. stav 3 u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već eventaulno neko drugo krivično delo. Kako ovim navodima, branilac iznosi tvrdnje bez konkretnog opredeljivanja o kom krivičnom delu se u konkretnom slučaju radi, to Vrhovni sud nije razmatrao navode vezane za ovu povredu krivičnog zakona.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić