Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 245/23 од 10.05.2023. године одбијене су као неосноване жалба Вишег јавног тужиоца у Суботици и жалба браниоца окривљеног АА и пресуда Вишег суда у Суботици К 35/20 од 30.12.2022. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Владимир Ђурђевић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд, усвоји захтев за заштиту законитости и укине побијане пресуде или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Врховни суд је доставио примерак за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, и на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Владимир Ђурђевић, захтев за заштиту законитости подноси због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП истичући да је окривљени оглашен кривим да је извршио кривично дело из члана 227. став 3. у вези става 1. Кривичног законика иако је у изреци пресуде изостао битан елемент кривичног дела - намера прибављања противправне имовинске користи, због чега према ставу браниоца у изреци пресуде није утврђен ни облик виности са којим је поступао окривљени.

Кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 1. Кривичног законика „Службени гласник РС“ број 94/16, који се примењује од 01.03.2018. године) чини oдговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела.

Квалификовани облик овог кривичног дела из става 3. истог члана, постојаће ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од 1.500.000,00 динара.

Из изреке побијане првостепене пресуде произлази да је окривљени АА у временском периоду од 21.08.2007. године до 24.08.2007. године, као одговорно лице власник АД „Terra Formata“ Сента, у коме је он фактички доносио све одлуке и био потписник Уговора о суфинансирању погона за примену нових технологија у АПВ Војводина број 114-451-0125/2007-02 од 03.08.2007. године, током спровођења овог уговора, у којем су уређена међусобна права и обавезе уговорних страна о суфинансирању Модернизације погона за производњу опеке у Сенти и то између уговорних странака Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој, као финансијера и АД „Terra Formata“ Сента, као корисника новчаних средстава, прекорачењем граница свог овлашћења прибавио другом физичком лицу ББ противправну имовинску корист у износу од 1.855.134,17 динара, на тај начин што је приказао на основу лажне документације..., да је наручилац радова АД „Terra Formata“, а извођач истих Занатско трговинска радња ЗТР „Новосадско пролеће“ из Новог Сада, а затим је ББ издао авансне рачуне....., испред ЗТР „Новосадско Пролеће“ Нови Сад сачинио, издао и оверио својим потписом којом је, лажно приказао да су изведени уговорени земљани и бетонски радови у АД „Терра Формата“ Сента у укупној вредности од 1.855.134,17 динара, а које је стварно извело ДОО „Јаворник“ Суботица, те су исти плаћени од стране АД „Тerra Formata“, на основу испостављених привремених и коначних ситуација, које у потпуности одговорају пројектно техничкој документацији, те је у већ горе наведеном временском периоду са рачуна АД „Terra Formata“ отвореног у Војвођанској банци АД пренето на рачуне ЗТР „Новосадско Пролеће“ Нови Сад, власништво ББ укупан износ од 1.855.134,17 динара, по основу два закључена уговора за извођење Земљаних и бетонских радова и то..... , све у укупном износу од 1.855.134,17 динара, који новац је ББ истог дана подигао у виду повраћаја позајмице оснивача у наведеним износима са рачуна и на овај начин је наведеном физичком лицу прибавио противправну имовинску корист, при чему је окривљени АА био свестан свог дела, хтео његово извршење и био свестан да је његово дело забрањено, а затим је тако сачињену лажну документацију окривљени АА приложио уз извештај.....Покрајинском секретаријату за науку и технолошки развој Нови Сад, да би доказао да су одобрена средства наменски утрошена за адаптацију грађевинских објеката АД „Terra Formata" Сента, сходно закљученом Уговору о суфинансирању погона за примену нових технологија у АП Војводина број 114-451-0125/2007-02, због чега је оштећен буџет АП Војводина са овим износом, иако је био способан да схвати значај свога дела и да управља својим поступцима.

Према налажењу Врховног суда, у изреци побијане првостепене пресуде, наведена су сва законска обележја кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 227. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, за које је окривљени АА оглашен кривим, како објективна обележја, која се односе на радњу извршења која се у конкретном случају састоји у томе што је окривљени као одговорно лице власник АД „Terra Formata“ Сента, прекорачењем граница свог овлашћења, другом физичком лицу прибавио противправну имовинску корист односно буџету АП Војводина нанео имовинску штету у износу од 1.855.134,17 динара, што је последица и квалификаторна околност кривичног дела из члана 227. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, тако и субјективна обележја која се тичу урачунљивости, умишљаја окривљеног за извршење дела и свест о забрањености дела, на који начин је у изреци пресуде у потпуности описана кривица окривљеног. При томе, а супротно ставу браниоца, прибављање противправне имовинске користи, кроз прекорачење његових овлашћења као одговорног лица је, у изреци пресуде, јасно означено као реализовано свесном и вољном радњом окривљеног као урачунљивог лица, а законски опис кривичног дела захтева само умишљај као облик кривице који је овде несумњиво утврђен. Стога су неосновани наводи захтева за заштиту законитости у погледу повреде кривичног закона у смислу одредбе члана 439. тачка 1) ЗКП.

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног без нумеричког означавања, указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, јер према мишљењу браниоца радње које је окривљени предузео, не представљају прекорачење граница његовог овлашћења у смислу члана 227. став 3 у вези става 1. Кривичног законика, већ евентаулно неко друго кривично дело. Како овим наводима, бранилац износи тврдње без конкретног опредељивања о ком кривичном делу се у конкретном случају ради, то Врховни суд није разматрао наводе везане за ову повреду кривичног закона.

Из напред наведених разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић