Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud iz izreke presude izostavio reči „svestan svoga dela“, koje su bile sadržane u dispozitivu optužnog akta, čime je optužba prekoračena uzimajući u obzir značaj izostavljenih reči, s obzirom na to da iste određuju da li se radi o umišljajnom ili nehatnom krivičnom delu, te da se ne može raditi o omašci u pisanju, kako to pogrešno smatraju nižestepeni sudovi, koju je, prema stavu branioca, bilo moguće otkloniti u toku postupka, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA, optužbom stavljeno na teret da je izvršio krivično delo nehatno lišenje života iz člana 118. KZ, a u dispozitivu optužnog predloga Višeg javnog tužioca u Beogradu Kto 167/19 od 27.03.2019. godine, preuzetog na zastupanje aktom Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt 3013/19 od 28.05.2019. godine, koji je izmenjen dana 18.06.2020. godine i dana 29.06.2020. godine, navedeno je da je okrivljeni AA „dana ...2018. godine, oko 17,50 časova u ..., u ulici ... broj .., ispred ..., u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, i da je isto zabranjeno, svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali olako držeći da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, iz nehata lišio života oštećenog VV na način opisan u dispozitivu navedenog optužnog akta.

Pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ, pri čemu je u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela datom u izreci prvostepene presude označeno da je okrivljeni „...u stanju uračunljivosti, svestan da svojom radnjom može učiniti krivično delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći da spreči, svestan zabranjenosti dela iz nehata lišio života oštećenog VV...“.

Iz iznetog proizlazi da i dispozitiv optužnog akta i činjenični opis dela u izreci prvostepene presude sadrže sve elemente krivice iz člana 22. KZ, čiji je oblik, odnosno stepen opredeljen kao svesni nehat.

U smislu člana 26. KZ, svesni nehat postoji onda kada je učinilac svestan da zbog njegovog činjenja ili ne činjenja može nastupiti zabranjena posledica, ali olako drži da će je sprečiti ili da ona neće nastupiti.

Po nalaženju ovog suda, prvostepeni sud je navedenom formulacijom samo preciznije opisao svesni nehat, a u skladu sa zakonskom defincijom tog pojma, krećući se u granicama krivice okrivljenog opredeljene u dispozitivu optužnog akta.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da objektivni identitet između optužbe i presude nije povređen i da pobijanom pravnosnažnom presudom, nasuprot navodima zahteva branioca, optužba nije prekoračena, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je oštećeni fizički nasrtao i inicirao fizički sukob sa policijskim službenikom GG, kolegom okrivljenog, što, prema stavu odbrane, ukazuje da je okrivljeni istovremeno sa takvim protivpravnim napadom reagovao u cilju otklanjanja napada, i tako postupao u nužnoj odbrani u smislu člana 19. KZ, koja isključuje postojanje krivičnog dela.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, na istu povredu zakona, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, koje žalbene navode je Viši sud u Beogradu kao drugostepeni, ocenio neosnovanim i o tome na strani 3, treći stav i na strani 4, prvi stav, svoje presude Kž1 933/19 od 01.07.2020. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić