Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosžanim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepeni sud prekoračio optužbu time što je na strani 12. u stavu 3. obrazloženja svoje presude okrivljenom stavio na teret izvršenje krivičnog dela inkriminisanog za proizvodnju štednjaka ... i ... dodavši da je imenovani sačinio deset lažnih faktura iako je Viši javni tužilac u Smederevu optužnicom Kt. 92/07 preciziranom na glavnom pretresu od 22.03.2018. godine odustao od krivičnog gonjenja okrivljenog u napred navedenom delu, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iznete navode zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Objektivni identitet optužbe i presude, prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, podrazumeva istovetnost opisa činjenica okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela, sadržanih u činjeničnom osnovu optužnog akta i u činjeničnom opisu dela u izreci presude i radi ocene istovetnosti vrši se poređenje činjeničnog opisa dela u optužom aktu u odnosu na opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke iznete u obrazloženju presude, kako smatra branilac okrivljenog.

Imajući u vidu da je izrekom drugostepene presude, pored ostalih, odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a da branilac iznetim navodima zahteva ukazuje na razliku između obrazloženja drugostepene presude i činjeničnog opisa radnje okrivljenog datog u izmenjenoj optužnici, a ne na to da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe – optužnog akta i izreke presude, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a nasuprot navodima zahteva, pobijanom drugostepenom presudom nije prekoračena optužba.

Sa iznetog, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ocenio kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva da se nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke ne bazira na poslovnoj dokumentaciji preduzeća „BB“ DOO iz ..., da kod okrivljenog nije postojao umišljaj te da samim tim u njegovim radnjama nema elemenata predmetnog krivičnog dela, da je odbrana u žalbi ukazala i dokazala da je u konkretnom slučaju izvršen promet što se potvrđuje tehničko-tehnološkom dokumentacijom u vezi sa čim je trebalo obaviti novo ekonomsko veštačenje koji predlog odbrane je sud odbio kao i da se u konkretnom slučaju radi o zakonito stečenim prihodima, u vezi sa čim je uz zahtev podneta presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 112/2013 od 17.10.2013. godine, po oceni ovoga suda branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i to da je prvostepeni sud odbio predlog odbrane da se u svojstvu svedoka ispitaju lica koja su zaključila sporazum o priznanju krivičnog dela čime su u prvostepenom postupku povređena prava okrivljenog iz člana 32, 33. i 34. Ustava Republike Srbije, odnosno iz člana 6. i člana 16. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u odnosu na povrede ljudskih prava okrivljenog (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), u zahtevu ne ističe da su te povrede utvrđene odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to je ocenjeno da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić