Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио је списе предмета са правносжаним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости указује да је другостепени суд прекорачио оптужбу тиме што је на страни 12. у ставу 3. образложења своје пресуде окривљеном ставио на терет извршење кривичног дела инкриминисаног за производњу штедњака ... и ... додавши да је именовани сачинио десет лажних фактура иако је Виши јавни тужилац у Смедереву оптужницом Кт. 92/07 прецизираном на главном претресу од 22.03.2018. године одустао од кривичног гоњења окривљеног у напред наведеном делу, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Изнете наводе захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Објективни идентитет оптужбе и пресуде, према одредби члана 420. став 1. ЗКП, подразумева истоветност описа чињеница околности које чине обележја кривичног дела, садржаних у чињеничном основу оптужног акта и у чињеничном опису дела у изреци пресуде и ради оцене истоветности врши се поређење чињеничног описа дела у оптужом акту у односу на опис дела у изреци пресуде, а не у односу на чињенична утврђења и закључке изнете у образложењу пресуде, како сматра бранилац окривљеног.

Имајући у виду да је изреком другостепене пресуде, поред осталих, одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а да бранилац изнетим наводима захтева указује на разлику између образложења другостепене пресуде и чињеничног описа радње окривљеног датог у измењеној оптужници, а не на то да постоји прекорачење оптужбе у смислу повреде идентитета оптужбе – оптужног акта и изреке пресуде, то, по налажењу Врховног касационог суда, а насупрот наводима захтева, побијаном другостепеном пресудом није прекорачена оптужба.

Са изнетог, Врховни касациони суд је захтев браниоца окривљеног у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) оценио као неоснован.

Осталим наводима захтева да се налаз и мишљење вештака економске струке не базира на пословној документацији предузећа „ББ“ ДОО из ..., да код окривљеног није постојао умишљај те да самим тим у његовим радњама нема елемената предметног кривичног дела, да је одбрана у жалби указала и доказала да је у конкретном случају извршен промет што се потврђује техничко-технолошком документацијом у вези са чим је требало обавити ново економско вештачење који предлог одбране је суд одбио као и да се у конкретном случају ради о законито стеченим приходима, у вези са чим је уз захтев поднета пресуда Врховног касационог суда Кзз 112/2013 од 17.10.2013. године, по оцени овога суда бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и таквом оценом утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац сходно правима које има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио као недозвољен.

Поред наведеног, бранилац у захтеву истиче и то да је првостепени суд одбио предлог одбране да се у својству сведока испитају лица која су закључила споразум о признању кривичног дела чиме су у првостепеном поступку повређена права окривљеног из члана 32, 33. и 34. Устава Републике Србије, односно из члана 6. и члана 16. Европске конвенције о људским правима.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1.), а у случају члана 485. став 1. тачка 2) и 3) тог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Како се у односу на повреде људских права окривљеног (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП), у захтеву не истиче да су те повреде утврђене одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права, нити је таква одлука приложена уз захтев, то је оцењено да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у овом делу нема прописани садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) и тачка 3) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                  Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                 Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић